Madam Baterflaj

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Madam Baterflaj

Premijera: 15. dec 1984.
Pisac: Đakomo Pučini, Režija: Dejan Miladinović

Igraju:

Ćo-Ćo San, nazvana Baterflaj -  Radmila Smiljanić / Vera Vitkaj Kovač, k.g. 
Sin Ćo-Ćo San - Danilo Mataruga 
Suzuki, njena služavka - Breda Kalef / Dubravka Zubović 
Ket Pinkerton - Svetlana Bojčević / Ljubica Živković 
F. B. Pinkerton, poručnik mornarice SAD - Krunislav Cigoj, k.g. / Milivoj Petrović / Predrag Protić 
Šarples, konzul SAD u Nagasaskiju - Goran Gligorić / Zoran Aleksandrić / Slobodan Stanković 
Goro - Jovo Reljin / Tomislav Reno 
Knez Jamadori - Vladimir Jovanović / Velizar Maksimović / Toma Jovanović 
Ujak Bonza - Dušan Janković / Nebojša Maričić 
Kraljevski komesar - Toma Jovanović / Tomislav Reno 

Libreto po Dž. Longu i D. Belaskou, napisali: L. Ilika i Đ. Đakoza, Preveli: H. Kurtović i K. Vinaver, Dirigent: Nikolaj Žličar, Kostimograf: Svetlana Čkonjević, Scenograf: Mileta Leskovac
 



Posle uspeha opere Toska na premijeri 14. januara 1900. godine u Teatru „Konstanci" u Rimu, Pučini je tražio pogodan sadržaj za novu operu. Nastalo je, kako je sam govorio, mučno traganje za novim libretom. Prilikom boravka u Londonu, Pučini je gledao dramu Madam Baterflaj od Džona Longa i Davida Belaskoa i pod dubokim utiskom poezije male japanske gejše, njene iskrene i čiste ljubavi pune čežnje, razočaranja i stradanja i odlučio se da komponuje operu prema libretu, koji su mu, na osnovu ovog sižea, napisali njegovi literarni saradnici Ilika i Đakoza. Madam Baterflaj nosi sve one karakteristike Pučinijevog muzičkodramskog stila, koje poznajemo iz njegovih ranijih opera Boemi i Toska: intimna i topla lirika, iznenadni, često brutalni kontrast, temperamentni izlivi, uzbudljive gradacije, interesantno instrumentirano mozaično muzičko tkivo, intenzivno orkestarsko podvlačenje drame, topla raspevanost širom melodijskih linija, u smislu izrazito italijanske operske tradicije. Ali ono što naročito odvaja Madam Baterflaj od ostalih Pučinijevih operskih dela, jeste jako podvučena egzotika. Moderno doba donelo je veliko interesovanje za ritmičke, melodijske i tonalne osobenosti muzika, koje su se razvijale u izvanevropskim civilizacijama. Kada je uzeo da komponuje potresnu tragediju male japanske gejše, Pučini je morao, sasvim prirodno, da se zainteresuje za japanski muzički folklor da bi sugestivnije podvukao japanski ambijent u kome se radnja događa. Madam Baterflaj je protkana izvanredno stilizovanim elementima japanskog folklora, koji Pučinijevoj partituri daju specijalnu draž. U tome pogledu naročito se ističe egzotični motiv noža kojim će se Baterflaj ubiti. Pored toga, Pučini je bogato koristio one bizarne harmonske odnose, koji rezultiraju iz japanske pentatonike, lestvice od pet celih tonova, a u instrumentaciji pokušao da dočara zvuke starih japanskih drvenih instrumenata. Od značajnih i karakterističnih mesta u partituri Madam Baterflaj treba istaći opojnu atmosferu letnje zvezdane noći u kojoj se odvija veliki, široko rađeni, toplo raspevani ljubavni duet prvog čina, zatim muziku čekanja, scenu sa pismom i cvetni duet Ćoćosan i Suzuki u drugom činu, simfonijski intermeco između drugog i trećeg čina, koji muzički odražava teške duševne patnje nesrećne Baterflaj, a zatim opisuje lagano buđenje prirode i života u luci Nagasaki. Pored očekivanog velikog i potpunog uspeha, Madam Baterflaj je na premijeri u milanskoj Skali 17. februara 1904. godine katastrofalno propala. Utučen zbog neuspeha, ali svestan da je komponovao delo od vrednosti, puno poezije, Pučini je te nesrećne večeri napisao na slici male Japanke, koju mu je poklonio jedan slikar, reči Baterflaj: „Prokleta, ali srećna“. Pučini je povukao partituru iz Skale i po savetu svoga prijatelja i izdavača Tita Rikordija, koji je bio uveren u vrednost dela, pristupio delimičnoj preradi partiture: podelio operu na tri, umesto na dva dela, ponovo komponovao izvesna mesta koja su podsećala na Boeme, izbacio neke suvišne scene i dodao u trećem činu tenorsku ariju. Tako obnovljena Madam Baterflaj je 28. maja 1904. godine u Teatro „Grande" u Breščiji postigla trijumfalan uspeh, slavno oživela i kao leptirica odletela u svet da više nikad ne umre. Jedna od najpopularnijih Pučinijevih opera, Madam Baterflaj svojom potresnom i duboko ljudskom sadržajnošću deluje i danas na publiku i iz ženskog oka izmamljuje iskrenu i toplu suzu.

B. Dragutinović