Mesec iznad Bafala

Reč reditelja  

Vodvilj kao forma je za neke pisce, kako je govorio Jovan Hristić, dramski pisac i čuveni teoretičar drame - za nekog izazov, a za nekog izgovor. On je, naime, to govorio za pisce u doba klasicizma i Korneja koji je stroga klasicistička pravila upravo koristio kao izazov da napiše svoja najbolja dela, dok su drugi pisci koristili pravila kao izgovor da su napisali dobre drame.

To se apsolutno može primeniti i na vodvilj.

Nasleđe Labiša i Fejdoa, rodonačelnika ovog žanra, upravo je sadržano u ovom komadu Kena Ludviga. Tako dobro skrojeni komad i dalje je izazov za reditelje, jer je komedija žanr za koji je najteže pisati kritiku. Kada je smešna, postigla je svoj cilj i onda nema prostora za učitavanja značenja. Postići taj most između publike i glumaca, nije mali zadatak. U ovom komadu je prisutno sve ono što jedan fenomenalan vodvilj treba da ima… vrata, viski umesto šampanjca, ljubavni...