Mizantrop

Posebnost ove komedije kada je reč o društvenom miljeu koji reprezentuje jeste ta da svi likovi pripadaju aristokratskom društvu, da među njima nema klasnih napetosti, osim sa stanovišta toga – a što nije nevažno za zaplet – ko ima veze na dvoru i sudu a ko ih nema. U tome se Mizantrop suštinski razlikuje od komediografske tradicije, a čiji razvoj pratimo od novoantičke komedije, preko rimske fabule palijate do renesansne učene komedije i nadalje: u toj tradiciji su društveni nesporazumi i sukobi jedan od jačih zamajaca komičke radnje, iz njih dolazi komička zaigranost i vitalnost. U Mizantropu, naprotiv nema lukavih robova ili slugu i siromašnih laskavaca koji, zarad koristi, iskorišćavaju svoje zanete i bogate mlade gospodare ili prijatelje; nema ni bogatih, škrtih i namćorastih staraca koji ćerkine udvarače doživljavaju kao opasnost za imovinu. (…) Nema bračnih sukob...