Ogvožđena

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Ogvožđena

Premijera: 16. mar 2013.
Pisac: Gorana Balančević, Režija: Đurđa Tešić

Igraju:

Vesela Jovanović - Dušanka Stojanović Glid
Dragan - Miloš Đorđević
Sanja, Veselina Starija Ćerka - Marija Vicković
Nina, Veselina Mlađa Ćerka - Sloboda Mićalović
Radica, Veselina Koleginica - Anastasia Mandić
Mitra, Kuvarica - Zlatija Ocokoljić Ivanović
Slobodanka-Sloba, Magacionerka - Mariana Aranđelović
Hristina, Čistačica - Olga Odanović
Šef - Zoran Ćosić
Šef Nad Šefom - Predrag Ejdus
Bakice - Aleksandra Nikolić, Gorjana Janjić, Anđelka Ristić

Dramaturg: Slavko Milanović, Scenograf i kostimograf: Zorana Petrov, Kompozitor: Vladimir Pejković, Scenski pokret i koreografija: Damjan Kecojević, Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović



Glavna junakinja, bolje rečeno „junačica“, Vesela Jovanović u uvodnoj podeli označena je kao „dete prošlosti“. Premeštajući se sa jednog posla na drugi (kuvarica, magacionerka, skretničar, čistačica – Baba Sera, i na kraju, osoba bez posla, štrajkač kraj pruge), pedesetogodišnja Vesela, službenica i samohrana majka dvoje dece, spušta se sunovratnom spiralom administrativne volje svojih šefova u egzistencijalnu prazninu, u metafizički zjap Ničega. Bilo da je posvećena staranju o blagoutrobiju tela svojih nadređenih, bilo da skladišti nikome potrebna zaštitna odela u Magacinu železničkog otpada, ili pak da indeksira i klasifikuje fekalije u Čistilištu klozetskog podzemlja, Vesela Jovanović je junačica. Žena koja se ne predaje. Koja pleni svojim sirovim, notornim pokušajima da se prikopča na infuziju života u gerantološkoj ordinaciji smrti i beznađa. Zubima se hvatajući za nit, za nepostojeći nagoveštaj boljeg života u Srbiji. Ogvožđena je vitalistički sumorna i razdragano sunovratna drama. U kojoj se život ipak, i uprkos svemu, mora održati. Bili vi deca prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. (...)
Simbolička predstava surove stvarnosti u tranzicionoj, postapokaliptičnoj Srbiji, opljačkanoj i opustošenoj raznim privrednim i političkim eksperimentima, svedoči o visokim umetničkim dometima mlade autorke. Radnja se odlikuje slojevitošću i asocijativnošću. U replikama vibrira napregnutost između realističke matrice i nenametljive poetske stilizacije. Vrednost dijaloga i monologa samerana je kako prema realističkoj matrici i društveno-političkom kontekstu, tako i prema delima srpskih savremenih pisaca i prethodnika koji su predstavljali onaj lanac tradicije iz koje je izrastao i oformio se spisateljkin umetnički pogled na svet. U složenim intertekstualnim zahvatima dramsko delo se naslanja na tokove koje su označile Biljana Srbljanović i Milena Marković, svaka na svoj načini po sopstvenom dramskom senzibilitetu, ali se od njih i odvaja zrelim i samosvojnim rešenjima. (...)
Atmosferu drame senče i diskretni politički akcenti, ali je presudno ne određuju. (...)
Odnos prema klasičnoj dramskoj tradiciji u Ogvožđenoj kreće se od preuzimanja pojedinih žanrovskih obrazaca do njihovog poetičkog dekomponovanja. I pored toga što izgleda kao slikovnica savremene stvarnosti, dramski tekst sadrži niz preoblikovanih motiva i toposa iz klasične (dramske) literature. Songovi efektno prate radnju i moralističko-filozofski je produbljuju, svedočeći o posve modernoj i živoj drami.  (...)
Glavna junakinja je oklopljena nesrećom, „ogvožđena“ životom, skorela i okamenjena, ali ne i izgubljena za život. Ma kakav on bio. I to je najvažnija humanistička poenta ovog poletnog dramskog teksta.                          
Boško Suvajdžić, iz Pogovora, „Savremena srpska drama“ broj 48, Beograd 2012.