Plašt

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Plašt

Premijera: 09. mar 2016.
Pisac: Đakomo Pučini, Režija: Dejan Miladinović

Igraju:

Mikele, vlasnik teretnog broda - Vuk Zekić / Miodrag D. Jovanović
Luiđi, lučki radnik - Janko Sinadinović / Dejan Maksimović
Tinka, lučki radnik - Nenad Čiča / Marko Živković / Slaven Čiča
Talpa, lučki radnik - Mihailo Šljivić / Sveto Kastratović / Strahinja Đokić
Đorđeta, Mikeleova žena - Ivana Petrović Gašić / Slađana Sarić / Slavenka Petrović
Frugola, Talpina žena - Željka Zdjelar / Svetlana Nestorov / Ljubica Vraneš
Glas tenora - Danilo Stošić / Stevan Karanac / Slobodan Živković
Glas soprana - Marijana Šovran / Nevena Matić
Verglaš - Danilo Stošić / Slaven Čiča

Dirigent: Zorica Mitev Vojnović, Scenograf: Aleksandar Zlatović, Kostimograf: Katarina Grčić Nikolić



O PUČNIJU I NjEGOVOM „TRIPTIHU”
... Pučiniji je najveći majstor opere posle Verdija. On u svojim delima daje verizmu nov pravac i nov sadržaj. Iako brutalni verizam krvničkog noža, zapadnoamerička vešala i vojničkog plotuna (Toska, Devojka sa zapada) određuju nekim njegovim delima karakter i nivo, a druga opet (Plašt, Sestra Anđelika i Đani Skiki) po svojoj koncepciji u jednom činu, podsećaju na koncentrovanu dramatiku prvih italijanskih verista, Pučini po drugim svojim delima (Boemi, Manon Lesko) podseća na francusku opersku liriku, ili ide svojim egzotičnim putem (Madam Beterflaj, Turandot).... Pučini je jedno vreme bio izričit, Triptihon je jedna celina, dakle jedna predstava, i morao se uvek prikazivati u celosti. Luiđi Riči tvrdi da je posle jedne predstave u Firenci, 1920, Pučini ipak uvideo da je tako davan izjedna, Triptihon užasno dugačak i zamoran, sa pauzama, skoro četiri sata. „Umorio sam se i ja, koji sam autor“, i dozvolio je da se deli. Posle toga, Skiki je išao svuda sam, uz Kavaleriju ili Pajace. A u Londonu sa Salomom! Kasnije i Plašt je počeo da doživljava satisfakciju, osvajajući svojom atmosferom na reci Seni i izuzetnom dramatičnošću. Jedino je Sestra Anđelika ostala festivalska opera, dakle ona koja se ponekad daje, iako Sartori tvrdi da je ona najbolja, što je bilo i Pučinijevo mišljenje.

Slobodan Turlakov, Pučini i veristi, Borba, 2003.