Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Rodoljupci


ponedeljak 28. maj 2018. u 19:30
10.0


Rodoljupci

Premijera: 30. okt 2015.
Pisac: Jovan Sterija Popović, Režija: Andraš Urban

Igraju:

Žutilov Slobodan Beštić
Nančika Anastasia Mandić
Milčika Suzana Lukić
Šandor Lepršić Pavle Jerinić
Gospođa Zelenićka Nela Mihailović
Šerbulić Hadži Nenad Maričić
Smrdić Nikola Vujović
Gavrilović Predrag Ejdus
Nađ Pal Branko Jerinić
Skoroteča Bojan Krivokapić

 

Reditelj i scenograf Andraš Urban* Dramaturg i saradnik reditelja Suzana Vuković  Dramaturg Slavko Milanović Kostimograf  Marina Sremac  Komppozitor Irena Popović Dragović Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović   Scenski pokret Tamara Antonijević Realizacija scenografije Miraš Vuksanović Asistent reditelja Maksim Milošević**  Izvršni producent  Milorad Jovanović Organizator Jasmina Urošević 



Nastojeće pozorije nisam izmislio, nego sve što se u njemu nahodi, pak i same izraze i reči, pokupio sam, koje iz života, koje iz novina; i čitatelji će se iz gdikoji' opština začuditi, kad svoje Smrdiće, Šerbuliće, Žutilove, itd. u svoj istovetnosti nađu. Ništa mi dakle ne ostaje, nego progovoriti koju reč, zašto takovo delo, s takvim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam, da će to svima onima nepravo biti, koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želili da se za njima dobro govori. Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao; donde ćemo hramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve, što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpozniju povesnicu našu. Što je bilo luđe, preteranije, nesmislenije, to je imalo više uvažatelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki čovek sklonjen na črezvičajnosti, pa kad ne zna da može biti nesreće, trči kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu reč. Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći hoće li se time svojoj opštini, ili svome narodu kakva šteta naneti. Sebičnom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine. Pozorije dakle ovo neka bude kao privatna povesnica srpskog pokreta. Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebičnosti. A da moja namera nije s otim ljagu baciti na narod, nego poučiti ga i osvestiti kako se i u najvećoj stvari umeju poroci dovijati, svaki će blagorazuman rodoljubac sa mnom biti saglasan.