Sanjao sam da sam se probudio

REČ PISCA

Napisao sam komad o pozorištu, o tome koliko i kome ono znači, a kome ne, o njegovoj društvenoj poziciji, subverzivnosti, sjaju i bedi, o onome što je u njemu lepo i ružno, o strasti koja ga stvara i obesti koja ga razara, o umetničkoj sujeti i bezrezervnoj ljubavi, o snazi onih koji u njega veruju i koji mu se daju čak i kada mu ne veruju, o teatarskim utilitaristima i duhovnicima... O svim onim dragim (i ne tako dragim) pozorištnicima koji su prošetali kroz moj život u teatru i ostavili beleg, sa kojim valja živeti, a sanjati. 
Čitav život sam sanjao da sam se probudio. I još uvek sanjam...
Dramu sam pisao sa ambicijom da bude što vernije ogledalo naše pozorišne stvarnosti. I svaka sličnost sa onom drugom, ovozemaljskom stvarnošću je – namerna. 

Željko Hubač