Seviljski berberin

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Seviljski berberin

Premijera: 17. apr 2010.
Pisac: Đoakino Rosini, Režija: Ivana Dragutinović

Igraju:

Podela premijerne obnove:
Grof Almaviva - Ljubomir Popović / Darko Đorđević
Bartolo, doktor medicine - Mika Jovanović / Nebojša Babić
Rozina, štićenica kuće - Snežana Savičić Sekulić
Figaro, berberin - Predrag Milanović / Vladimir Andrić
Bazilio, učitelj muzike - Živan Saramandić / Goran Krneta / Ivan Tomašev
Berta, guvernanta u kući Bartola - Željka Zdjelar / Svetlana Nestorov
Fjorelo, sluga grofa Almavive - Branislav Kosanić / Pavle Žarkov*
Oficir - Miodrag Matić
Ambrozio - Božidar Katić
Gitarista - Slobodan Japundžić / Kosta Marušić
Fenjerdžija - Zoran Trifunović
Krmar - Srđan Dojković
Notar - Dejan Mraković
Muzikanti, vojnici

Režiju Borislava Popovića obnovila Ivana Dragutinović, Dirigent Ana Zorana Brajović, Scenografiju Miomira Denića obnovio Miraš Vuksanović, Kostime Božane Jovanović obnovila Olga Mrđenović, Dizajner maske Dragoljub Jeremić, Dizajner svetla Miodrag Milivojević, Šef hora Đorđe Stanković, Koncertmajstor Vesna Jansens, Muzički saradnici Srđan Jaraković, Nevena Živković, Tatjana Ščerbak Pređa, Rečitative svira Srđan Jaraković / Nevena Živković, Inspicijent Branislava Pljaskić Ristić / Ana Milićević, Sufler Silvija Pec / Biljana Manojlović, Organizatori Maša Milanović Minić, Snježana Vujasinović, Asistenti reditelja Aleksandar Nikolić**, Stevan , Marković**, Majstor pozornice Zoran Mirić, Majstor tona Tihomir Savić,Dekor i kostimi su izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta ,*Član Operskog studija „Borislav Popović", ** studenti na praksi



Kada je Rosini o karnevalu 1816. došao u Rim, zatekao je impresarija pozorišta Arđentina u velikoj neprilici, jer mu je policija redom zabranjivala sva libreta pod izgovorom da sadrže nedozvoljene aluzije... U jednom trenutku srdžbe, rimski impresario je rimskom guverneru predložio Seviljskog berberina, veoma lep libreto po kojem je Paizijelo već komponovao jednu operu. Guverner, kome toga dana slučajno nije bilo do razgovora o moralu i pristojnosti, odobri libreto. Vest o tome dovela je Rosinija u tešku nedoumicu, jer je bio... skroman... On odmah napisa Paizijelu u Napulj. Stari maestro, koji je bio sujetan... očigledno je računao sa potpunim Rosinijevim neuspehom... Za trinaest dana muzika Berberina bila je gotova. Na premijeri, Rimljanima se početak učinio dosadan i slabiji od Paizijela. Uzalud su u Rosinija tražili jedinstvenu, naivnu graciju starog majstora i njegov stil, to čudo od jednostavnosti... Posle Baziliove velike arije publika je sve glasnije izražavala žaljenje za naivnom, a ponekad tako izražajnom ljupkošću Paizijela. Najzad, pošto im se početak drugog čina učinio sasvim običan i dosadan i pošto su ocenili da tu nema nimalo muzičkog izraza, gledaoci zatražiše da se spusti zavesa. Time je rimska publika, tako ponosna na svoje muzičko znanje, pokazala grubost koja je, kao što to često biva, istovremeno bila i glupost. Već sutradan opera je kovana u zvezde...