Srpska trilogija

Najveći izazov za svakoga ko se poduhvati dramatizacije nekog proznog dela nije kako preoblikovati materijal iz jedne u drugu formu (poznavanje dramskih zakonitosti se podrazumeva) nego kako se odreći estetski vrednih fragmenata teksta za koje nema mesta u strogom dramskom kanonu koji zahteva neprekinuto kretanje radnje. Da je tako, potvrđuje primer pet izvođenih dramatizacija romana Derviš i smrt, od kojih je samo ona koju je napisao Borislav Mihailović Mihiz u pravom smislu drama. Kao kompetentan književni kritičar, jedino je Mihiz imao hrabrosti da izostavi neka od poetski najlepših mesta iz romana kako bi ostvario jedinstvo radnje. Pred braćom Nikačević je stajao još teži izbor kada su se odlučili za pisanje drame na osnovu monumentalnog proznog dela Stevana Jakovljevića. Osim estetskog merila, oni su morali da imaju u vidu i istorijsku verodostojnost Jakovljevićevih ratnih sećanja. Pred njima je stajalo štivo od devet stotina stranica, ...