Sumnjivo lice

Teško da se može nešto novo reći o opusu Nušićevih komedija pa tako i o “Sumnjivom licu”.

Velika novost bi bila da, radeći a potom i gledajući Nušića, otkrijemo da je zastareo, prevaziđen i da je prestao da bude aktuelan, da njegove likove ne prepoznajemo više među nama, da su njegove dramske situacije i mentalitetske crte likova u njima, nama odavno strane - jednom rečju, da smo se mi promenili i postali bar malo drugačiji.

Potpuna novost bi bila da smo prestali da budemo, neko manje, neko više, kao likovi iz “Sumnjivog lica” - korumpirani, pohlepni, ograničeni, pokvareni, podmitljivi, prefrigani, lenji, neobrazovani, prevejani, prevrtljivi; da smo prestali da svojim delanjem ili nedelanjem stvaramo kriminogeno društvo koje sve dublje i dublje tone u kal sopstvenih izmišljenih veličina, svakodnevnih laži i egocentrične pohlepe.

To bi bila prava novost…

Predrag Štrbac