Tica

UZLET TICE (reč reditelja)

Moje interesovanje za dramu TICA (Birdy) seže do vremena od pre nekih dvadesetak godina. Čitajući engleske pozorišne časopise saznao sam da je Naomi Volas napravila dramatizaciju poznatog romana Vilijema Vortona i da je taj komad doživeo praizvedbu na Vest Endu u Londonu. Pošto sam i sam bio jedan od onih na koje je ekranizacija ovog romana u režiji Alena Parkera ostavila dubok utisak, potrudio sam se da iz Engleske nabavim ovu dramu. Dobio sam je, ubrzo je bila prevedena, a ja sam krenuo u planiranje scenskog izvođenja kod nas. Sticajem raznih nesrećnih okolnosti, iako je bila napravljena i podela i mnogo toga pripremljeno, ovaj komad nikada nije doživeo svoje izvođenje, ni u institucionalnim pozorištima niti na nezavisnim scenama.

Čameći u mom ormanu među mnogim pozorišnim tekstovima TICA je čekala vreme da uzleti. Kada je došao trenutak da se, posle dugog rada na televiziji, vratim svojoj osnovnoj vokaciji, pozorišnoj režiji, TICA je provirila iz ormana i, na moju veliku radost, naišla na interesovanje uprave Teatra VUK- i eto nas, uprkos svim epidemijskim izazovima, pred premijerom ovog komada.

Moglo bi da se kaže da je tekst Naomi Volas autentično dramsko štivo, a ne samo puka dramatizacija romana Vilijema Vortona. Pogotovu ne replika na Parkerov film. Ovaj tekst, napisan od strane očigledno vešte dramske spisateljice, bazira se prevashodno na dobroj tradiciji anglo-američke dramaturgije. Kratke scene, efektno balansiranje između realističke priče i stilizovanog dramskog postupka, puno flešbekova, iznijansirani likovi – sve to pruža i reditelju i glumcima materijal koji treba dobro protumačiti i definisati, koji se često i otima kontroli, ali istovremeno otvara mogućnosti za višeslojnu pozorišnu predstavu koja gledaoca dotiče na tananoj emotivnoj ravni.

Priča o dvojici dobrih prijatelja, od kojih je jedan opsednut pticama i težnjom da sam poleti, dok je drugi mnogo racionalniji i okrenut uobičajenim željama mladog čoveka, i koji su iznenada i nevoljno bačeni u vrtlog velike ratne klanice, razvija se od bezbrižne mladosti do surove stvarnosti opterećene postratnim traumama.

TICA je priča o snazi iskrenog i dubokog prijateljstva, o zastrašujućim efektima koje rat ostavlja na psihu  čoveka, ali pre svega osnovna misao ovog komada je definisana stalnom i snažnom ljudskom potrebom da se prevaziđu sve moguće i nemoguće granice kako bi se dosegla krajnja sloboda i nesputanost pojedinca.

Ja sam, kao reditelj, posebno srećan što ova naša predstava otkriva jednu generaciju mladih, ali izuzetno talentovanih i maštovitih glumaca koji će tek, u vremenu koje dolazi,  osvajati punim zamahom naše pozorišne scene.

I šta drugo reći!  – Poleti TICO da se nikad više ne vratiš u kavez koji te sputava!

Miško Milojević