Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Trubadur


0.0


Trubadur

Premijera: 22. nov 2001.
Pisac: Đuzepe Verdi, Režija: Ivana Dragutinović

Igraju:

Grof Luna - Nikola Mitić / Nikola Mijailović / Zoran Aleksandrić 
Leonora - Višnja Pavlović Drakulić / Jasmina Trumbetaš Petrović / Vjera Mikić 
Acučena - Jelena Vlahović / Dragana del Monako 
Manriko - Dušan Plazinić / Nikola Kitanovski / Sergej Dubrovin 
Ferando - Branislav Jatić / Sveto Kastratović 
Ines - Olivera Dukić / Aleksandra Stamenković 
Ruiz - Aleksandar Dojković 
Glasnik - Darko Đorđević / Tomislav Vitaz 
Stari Ciganin - Aleksandar Stamatović / Nemanja Pavlović

Dirigent: Dejan Savić / Zorica Mitev Vojnović, Scenograf: Aleksandar Zlatović, Kostimograf: Ljiljana Orlić



Verdijev Trubadur je na sceni Narodnog pozorišta prvi put izveden 24. aprila 1913, u režiji A. I. Andrejeva i u dekoru izrađenom po nacrtima V. V. Baluzeka. Orkestrom je dirigovao Stanislav Binički.
(...Da se) naslutiti da je Binički svoju predstavu 'strategijski' pripremao, da su je on i njegovi protagonisti tokom čitave 1912. imali na umu (...) i kada je konačno 24. aprila 1913. u Narodnom pozorištu dignuta zavesa na premijeri Trubadura – bio je to početak ostvarenja jednog dugog i grozničavog sna, koji će i Binički i njegovi protagonisti tako silovito i besprimerno 'dokrajčiti', izvodeći u toku jedne godine šest opera (...). Šta više, može se i mora se reći, po onom što je taj njihov Trubadur značio za pobedu 'operske ideje' i po onom kako je ona prihvaćena, da je datum te premijere stvarni i jedini datum osnivanja i početka rada Beogradske opere, tj. 24. april 1913.“ (Slobodan Turlakov Verdi u Beogradu). „Ali značaj premijere Trubadura nije bio samo u uspehu predstave. Ta premijera bila je povod da se ozbiljno razmišlja o osnivanju stalnog operskog ansambla. Ovo mišljenje bilo je potkrepljeno činjenicom da su protagonisti Trubadura bili uglavnom domaći pevači, članovi dramskog ansambla Narodnog pozorišta: Draga Spasić (Leonora), Teodora Arsenović (Acučena), i Vojislav Turinski (Manriko). U ulozi grofa Lune nastupio je Rudolf Fejfar, bariton ljubljanske Opere. (...)
Ali bilo je i oštrijih sudova kritičara, mada su svi isticali kako je Verdijev Trubadur za naše prilike, bio dobro izveden izuzimajući znatne primedbe na račun orkestra, kao i hora. (...) Premijera Trubadura obeležava i početke operske režije u nas. Režija ove popularne opere bila je poverena novoangažovanom ruskom umetniku Andrejevu. Prema oceni kritike, njegova režija nije bila tradicionalna, niti 'stereotipna, kabotenska i banalna'.“ (Raško Jovanović Predistorijat Beogradske opere). U ponedeljak, 4. februara 1929, „prvi put u novoj opremi“, Trubadur je izveden u prevodu Milana Dimovića (dirigent g. Matačić, reditelj g. Kintl, Grof Luna g. Ertl, Leonora gđa Žaludova, Acučena gđa Pinterović, Manriko g. Šimenc). Sledeća premijera Trubadura bila je istovremeno i prvo posleratno prikazivanje ove opere u Beogradu. Dogodilo se to u četvrtak, 28. juna 1951. godine, pod dirigentskom palicom Predraga Miloševića i u režiji Josipa Kulundžića. Ulogu Lune pevao je te večeri Stanoje Janković, Leonore Zdenka Zikova, Acučene Melanija Bugarinović, a Manrika, kao gost, Boris Marinov, član Zagrebačke opere. Predstavu je „dekorski postavio“ Staša Beložanski, „kostimski“ Mara Trifunović, a horove spremio Milan Bajšanski. Šesnaest godina kasnije, još jednom u prevodu Milana Dimovića, pevali su Nikola Mitić (Luna), Milka Stojanović (Leonora) Đurđevka Čakarević i kao gost, Salvatore Puma, tenor iz Milana (Manriko). Te večeri 29. juna 1967, dirigovao je Borislav Pašćan. Reditelj Arsa Jovanović. Dekor po nacrtima Vladimira Marenića, kostim po nacrtima Ljiljane Dragović. „Iz težnje da rastereti, deromantizira i pročisti libreto rezultirala je predstava sasvim određenih stilskih kvaliteta. Iako je bilo veoma uočljivih režijskih inovacija, iako su statični horovi mestimično podsećali na oratorijum, ipak su muzičke vrednosti ostale u prvom planu dok je tok dramskog zbivanja bio i razumljiv i zanimljiv“ - napisao je u svojoj recenziji nažalost nepotpisani kritičar „Politike" (Trubadur u novom ruhu, 5. jula 1967). Mariji Koren predstava se još više dopala - u članku pod naslovom Sa ukusom i merom objavljenom u Borbi od 1. jula 1967, ona je napisala da su „mera, ukus i kultura Arse Jovanovića i Borislava Pašćana i sklad njihovih koncepcija spasli Trubadura čak i onih slabosti koje on objektivno nosi, omogućili da ga doživimo kao suptilnu muzičko-psihološku priču velike sugestivnosti i lepote“. Prošlo je deset godina i u proleće 1977. Opera Narodnog pozorišta pripremila je novu postavku Trubadura u režiji Borislava Popovića; dirigent je opet bio Borislav Pašćan. Održane su dve premijere: u Kragujevcu, u sali Šumadija, u petak, 22. aprila (Vladeta Dimitrijević kao grof Luna, Radmila Smiljanić kao Leonora, Breda Kalef kao Acučena, Stojan Gančev kao Manriko), i u Beogradu, naravno u Narodnom pozorištu, u subotu 23. aprila (grof Luna – Zoran Aleksandrić, Leonora – Slavka Popović, Acučena – Đurđevka Čakarević, Manriko – Zvonimir Krnetić). Dekor je u ovoj produkciji dizajnirao Miomir Denić, a kostime Ljiljana Dragović. Stana Đurić-Klajn, tada kritičar „Politike", iznela je međutim ovoj predstavi ozbiljnu zamerku koju najjednostavnije sažima naslov njenog članka – Vraćanje na staro. „Beogradska premijera koju smo sada videli nije premijera po tome što u njoj učestvuju mnogi raniji izvođači: što je dirigovao Boris Pašćan, doduše manje precizno, poletno i usklađeno nego na premijeri pre deset godina; što je u ulozi Acučene, Đurđevka Čakarević opet ispoljila svoje priznate glasovne kvalitete, ali sa rutinom primadone koja je prešla preko mnogih svetskih pozornica; što je u tumačenju Manrika, Zvonimir Krnetić obnovio jednu svoju, u svim komponentama (u dikciji, fraziranju, glumi) sazrelu i lepo uobličenu rolu; što je Slavka Popović u ulozi Leonore, očigledno indisponirana a samim tim i dekoncentrisana, pevala svoju partiju ispod svog uobičajenog standarda i na način koji ne odgovara premijerskom prezentiranju.“ („Politika", 6. maj 1977). U svojoj novoj postavci, Trubadur je ove, 2001. godine okupio neke od najvažnijih umetnika i saradnika Opere. Predstavu je, kao svoju debitantsku režiju, na scenu postavila Ivana Dragutinović, koja je opersku režiju diplomirala na Akademiji umetnosti BK, 1999. godine, u klasi Mladena Sabljića.

Miloš Krečković