Uspavanka za Aleksiju Rajčić

REČ DRAMATURGA

Aleksija Rajčić, glavna junakinja drame Đorđa Kosića, u svom životu nije imala mnogo izbora. Kao i druge žene kojima je okružena, a čiji životi predstavljaju model po kom se očekuje da funkcioniše i njen, u svetu ogrezlom u patrijarhat, Aleksijino je samo da ćuti i trpi. Životu koji je, i pre nego što je počeo, osuđen na nasilje, nemogućnost izbora, a samim tim i nemogućnost emancipacije ili sreće, alternativu predstavlja jedino – smrt. Kroz specifičan stilski zahvat u kom sve sporedne junake i junakinje sjedinjuje u muški i ženski hor, autor komada izdvaja Aleksiju i njeno iskustvo, time ih stavljajući u kontrapunkt sa depersonalizovanim akterima ove priče, odnosno društvom, koje na kraju i jeste najveća prepreka u potrazi ove žene za srećom i slobodom. Osim formalnog oblikovanja teksta, pisac se poigrava i jezikom, time vešto prikazujući potresnu životnu priču jedne žene koja izlaz iz začaranog kruga nasilja i konačnu slobodu, paradoksalno, pronalazi u zatvoru. Iako nas stil i jezik ove priče mogu navesti na pomisao da se ona odigrala pre izvesnog vremena, u nekoj bliskoj ili dalekoj, ali ipak prošlosti, ovakvim ženskim sudbinama nažalost svedočimo i danas. U 2021. godini u Srbiji je zabeleženo ukupno 20 ubistava punoletnih žena u porodično partnerskom kontekstu, kao i 16 pokušaja ubistava žena, a nije moguće utvrditi koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.  Mnoge od ovih žena prijavljivale su svoje nasilnike, ali ih sistem nije zaštitio. U takvom sistemu, koji je svakojak, a najmanje na strani žrtve, žene često ne vide drugi izlaz osim da ,,uzmu pravdu u svoje ruke.“  

Tijana Grumić, dramaturškinja