Velika Drama

Porodica, tragedija, požrtvovanost, vera, ideologija, rat, seoba, istorija, moral, razočaranje, ljubav i sreća. Sve napisane reči pune značenja sastavni su delovi grandioznog ostvarenja Velika drama. Velika ne samo jer u nju staje sve ono što je označilo pola veka naše istorije posle Drugog svetskog rata nego što sadrži sva ona pitanja krucijalna za ljudski život. Sadržaj ove predstave možemo još dublje osvetliti posmatrajući drugi deo njenog naslova. Drama – reč koja ovde ima tako mnogo interpretacija. Drama u značenju književnog roda čije su osnovne karakteristike bliskost sa realnim životom i uvek izražen emotivni naboj. Drama ili stradanje jednog naroda tokom određenog dela njegove istorije. Drama kao duboko intimna preživljavanja svakog pojedinačnog junaka njenog. Drama kao život u svoj svojoj punoći.

Simboličan i slikovit naslov kojim je imenovano jedno od najuspešnijih ostvarenja glumačke postavke Narodnog pozorišta u Beogradu probudiće u nama želju da odgledamo predstavu, nakon čega ćemo se neminovno zaljubiti u ovu umetničku tvorevinu.

Sa Velikom dramom vratićemo se u 1948. godinu, vreme posle Drugog svetskog rata u kome su se odvijale krupne i značajne promene u životima Srba. Naši preci i tada su bili žrtve beskrupuloznog, ovoga puta, komunističkog režima u kome su sve slobode zabranjene, a istupanje sa ličnim stavovima naplaćivano životom. Pojedinac kao deo te nesnosne diktature bio je izgubljen, stešnjen, nemoćan da izgradi svoj život onako kako želi i oseća. Ova predstava dočaraće nam istorijska zbivanja kroz prizmu skupa ljudi u zabačenom selu, gde je doprla nit komunističke ideologije, koja iz korena menja njihove živote. Pred našim očima tokom skoro četiri sata ove sage pratićemo život jedne crnogorske porodice u kojoj su sačuvani svi oni postulati starih vremena u kojima svi zajedno žive, u kojima žene bespokorno slušaju muževe, a sinovi očeve. A sve ovo, što je činilo suštinu njihovog života, teži da bude izbrisano od strane partije i partijskih drugova. Na daskama koje život znače odvijaće se veliki događaji istorije kao što su komunistički proizvedena seoba Crnogoraca u Vojvodinu, raskid Tita i Staljina, tiranija vlasti tog vremena. Ipak, ono što će sve nas nesumnjivo najdublje potresti jesu udesi pojedinačnih sudbina junaka. Poistovetićemo se sa ljubavlju brata i sestre, nedozvoljenom ljubavlju između muškarca i žene, srušenim snovima i idealima, starenjem koje smiruje mlade usijane glave. Na kraju, kao faktor koji prožima sve elemente od kojih je Velika drama sačinjena stoji humor, možda i najznačajnija vrednost ovog ostvarenja. Humor sa kojim se podnose sve nedaće, humor koji vrca iz replika junaka u najtežim trenucima u kojima se odlučuje o životu sebe i drugih. To je ono što ovu predstavu čini tako dubokom, tako stvarnom, tako bliskom životu.

Sve gore navedeno zahteva da se tvorcu ovog remek-dela preda dubok naklon. Siniša Kovačević uspeo je da kroz istorijsku temu koju je obradio dođe do pitanja o traženju sreće, najglasnijem imperativu u svakom čoveku. Predstavu je do savršenstva dovela sjajna glumačka postavka Narodnog pozorišta. Velikani našeg glumišta su grandioznom tekstu udahnuli život, stvorivši od svojih uloga stvarne ljude koji preživljavaju velike istorijske i duboke lične drame. Najistaknutija uloga poverena je izvanrednom Vuku Kostić, koji se ovom rolom upisao u istoriju našeg pozorišta. Kompleksnost njegovog lika ogleda se u sudaru lične dobrote, privrženosti porodici i usađenih moralnih imperativa sa fanatičnim služenjem partiji, koja zahteva da bude ispred svega u čovekovom životu, čak i ispred onih ideala čijim gubljenjem postajemo ništavni. Nit predstave prati život Milorada Vučića (Vuk Kostić) do njegove duboke starosti, u kojoj shvata da su porodica, ljubav i vera u Boga jedini pravi čovekovi putokazi koji našim životima daju pravi smisao. Sjajni ženski likovi predvođeni Ljiljanom Blagojević su u potpunosti dočarali tragične udese patrijarhalne žene, čija je jedina uloga da rađa i vaspitava sinove i služi svoje muževe, pokorava se tradicionalnim zakonima zajednice i suzbija svaki vid sopstvene volje.

I neka vas ne iznenadi što ćete nakon odgledane predstave imati želju da odmah proverite repertoar Narodnog pozorišta i vidite kada se opet daje Velika drama. Na to će vas nagnati dubina emocije, lepota humora i veličina poente koju na kraju izvlačimo. Želećete ponovo da proživite situacije koje su se pred vama odigravale, a koje sadrže mnoga životna pitanja i nude mnoge odgovore koje svakodnevno tražimo na našim životnim putevima. Zahvaljujući Velikoj drami posmatraćemo život kolektiva i pojedinca izbliza, a to je i najteži i najvažniji zadatak pozorišta od svog prapočetka do dana današnjeg.

Foto: narodnopozoriste.rs