Zlatno tele

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Zlatno tele

Premijera: 06. okt 2010.
Pisac: Iljf i Petrov, Režija: Goran Marković

Igraju:

Ostap Bender - Milan Gutović
Korejko - Igor Đorđević
Panikovski - Vlastimir-Đuza Stojiljković
Šura Balaganov - Hadži Nenad Maričić
Adam Kozljevič - Darko Tomović
Predsednik izvršnog odbora i Putnik - Radovan Miljanić
Zosja Sinjicka - Ivana Jovanović
Funt - [Rade Marković] / Radovan Miljanić
Mladić - Ivan Zarić

Preveo s ruskog: Nikola Nikolić, Dramaturg: Ivana Dimić, Scenograf: Boris Maksimović, Kostimograf: Ljiljana Petrović, Kompozitor: Zoran Simjanović, Lektor: Ljiljana Mrkić Popović, Autor video radova: Andreja Maričić, Scenske borbe: dr Aleksandar Tasković



Dramatizaciju Zlatnog teleta počeo sam u avionu, dok sam putovao u Kinu. Pošto je let trajao šesnaest sati, sedeo sam i podvlačio tekst koji dolazi u obzir za dramu. Princip je bio jednostavan: pratiti glavni tok radnje. Uzeo sam samo ono što je bitno za osnovno zbivanje, glavni odnos, a to su krađa i prekrađa. Operacija koju Ostap Bender preduzima da bi opljačkao drugog lopova, Korejka. Svega ostalog, ma kako to bilo zavodljivo i duhovito, suštinsko za roman, morao sam da se lišim. Bio sam ubeđen da je neophodno da ispratim liniju glavnog toka radnje i da je to bitnije od bilo čega drugog. Kada sam se vratio onim delovima koje nisam uzeo, plašeći se da sam eventualno pogrešio, da sam bacio nešto što je valjalo, uverio sam se da nisam pogrešio i da je moja koncepcija ispravna. Ovaj roman sam nekada čitao kao mladić, a sada sam ga ponovo pročitao, ovoga puta iz ugla nekog ko je pola veka stariji. Ali prilikom posla koji se zove dramatizacija, u selekciji na ono što je za komad bitno a šta nebitno, nastojao sam da se ponašam kao neko ko ovu knjigu nije nikada čitao i samo želi da sazna šta se tu dešava. Trudio sam se da se ponašam kao neko ko nikad neće saznati šta sve Ostap Bender preduzima i govori van linije glavnog toka radnje. Bilo mi je žao nekih stvari, ali sam nastojao da budem srca kamenog.

Goran Marković