Šta bi se desilo kada bi đavo sišao među ljude? Ali ne kao demonsko biće sa crvenim račvastim repom i rogovima, već kao vickasti, manipulativni, harizmatični profesor Voland? Naravno, radi se o dobro poznatoj okvirnoj priči romana Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova, prema čijem je tekstu rađena nova predstava Andraša Urbana, koju smo ponovo, posle 40 godina, imali priliku da gledamo u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Kata Đarmati pronalazi savršenu meru u dramatizaciji jednog od najprovokativnijh romana svetske literature. Poštujući originalni tekst ruskog klasika, Đarmati ne zapostavlja goruće probleme savremenog društva, čime dodatno naglašava univerzalnost romana Majstor i Margarita.
Harizmatičnog i manipulativnog Volanda đavolski dobro igra Pavle Jerinić. Njegov scenski pokret, drzak i samouveren, dočarava đavolje lukavstvo i ubedljivost. Ne treba zaboraviti ni Volandovu nečastivu svitu: Azazela (Bojan Krivokapić), Helu (Vanja Milačić) i mačka Behemota (Julija Petković), katalizatore haosa, koji iz ljudi izvlače nemoral i sram. Kostimografi, Bojana Nikitović i Stefan Savković, ostvarili su izvanredan posao u kreiranju vizuelnog identiteta Volandove svite, savršeno uklapajući dizajn kostima sa ulogama ove maliciozne družine. Provokativni kostim Hele idealno oslikava privlačnost zla, koje njen lik simbolizuje, dok Azazelov kruti šešir i kožno odelo naglašavaju hladnokrvnost i bezrezervnu poslušnost ovog zlikovca Volandovim naređenjima. Lukavi mačak nosi široki kombinezon, u kom se vešto i lako kreće po sceni, pronicljivo prateći i vickasto komentarišući svaki detalj.
Primamljivost zla, otelotvorenog u Volandu i njegovoj sviti, konstanta je zbog koje predstava Majstor i Margarita biva aktuelna u svakom trenutku i u svakom društvu. Margarita (Nada Šargin) ključan je lik razapet između koncepta dobra i zla, junakinja koja prodaje svoju dušu đavolu zarad ponovnog susreta sa svojim ljubavnikom. Glumica Nada Šargin odlično je razumela i dočarala Margaritinu transformaciju od nežne zaljubljene devojke koja strada zbog ljubavi, do veštice koja je prodala dušu satani.
Pontija Pilata, koji predstvlja simbol amoralnosti i kukavičluka, maestralno igra Vanja Ejdus. Vešto ističe njegovu surovost, malicioznost i kukavičluk, i time opravdava potencionalno izneveren horizont očekivanja, odnosno činjenicu da ozloglašenog rimskog upravnika glumi žena.
Priču o večitoj borbi dobra i zla dočarava sjajna muzička pratnja Irene Popović, koja klavirskim solo deonicama uspeva da stvori atmosferu dostojnu kompleksnosti Bulgakovljevog romana i Urbanovog komada. Klasični tonovi prizivaju prošlost – jer je delo duboko ukorenjeno u vremenu kada je nastalo, i daju univerzalni okvir dramskim situacijama. Baš kao što zlo ne dolazi u jednostavnoj formi, već u svojoj multipliciranosti manipuliše ljudima, tako i muzika nenametljivo izaziva emociju publike, pojačavajući intenzitet svakog sukoba i dileme.
Prošlo je četrdeset godina od prve postavke predstave Majstor i Margarita, a naše društvo i dalje prepoznaje višeslojne poruke ovog dela kao aktuelne. Rukopisi ne gore, ali ne gori ni zlo ni đavo; ono ostaje budno prisutno, nadgledajući sve one koji su skloni manipulaciji i zabludi.
Foto: Narodno pozorište u Beogradu
.jpg&w=384&q=90)
