Na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Nišu 11. marta premijerno je izvedena predstava „Koštana”, u režiji Jane Maričić. Predstavu izvodi ansambl Narodnog pozorišta Niš. Nakon poslednje izvedbe, trideset godina kasnije, na niškoj sceni ponovo – „Koštana“. Poznati klasik dobija novu formu i pojavljuje se pred niškom publikom.
Predstava će do kraja izvođenja otvoriti mnoga pitanja, ali i oslikati mnoge kulturosociološke probleme sa kojima se, nažalost, susrećemo i danas. Radnja predstave smeštena je u doba nakon turske okupacije. U epicentru priče se nalazi gazdinska porodica koja predstavlja jedan stalež društva, nasuprot toga upoznajemo se sa Koštanom i kafanom u kojoj peva koja predstavlja drugi stalež, potčinjen ovom prvom.
Radnja se odvija u Vranju. U gradu postoji kafana u kojoj Koštana, zajedno sa svojom majkom peva i pleše, a koju posećuju mnogi muskarci tog grada. U Koštanu se, između ostalih, zaljubljuje Stojan, čiji lik tumači Danilo Milenković koji dolazi iz gazdinske porodice; čime se stvara još dublji jaz između ova dva staleža.
Shodno vremenu koje ova naša priča opisuje na samom početku možemo videti naznake patrijarhata koji je usađen u kosti balkanskih naroda. Strahopoštovanje prema ocu, nasilno ponašanje i nipodaštavanje žena koje se javlja od strane oca, kasnije i sina, samo su neki od elemenata koji se javljaju na samom početku predstave.
Kafana u kojoj Koštana peva predstavlja mesto gde pesma i muzika pričaju umesto ljudi. Pesmom se raduju, tuguju, kroz pesmu pate i traže utehu. Posebno oduševljenje publike zadobile su glumice Una Kostić (Koštana) i Maja Vukojević Cvetković (Salče) koje su svojim glasom bile otelotvorenje emocija. Društvene stege koje su obavile društvo su zarobile mnoge duše, koje su tražile beg i utočiste u pesmi. Karasevdah je ono što opisuje ovu
predstavu, a to je publika snažno osetila izvedbom glumca Dejana Lilića (Mitka). Lik Mitka oslikava motiv tuge za onim što je propušteno (žal za mlados’) i izaziva neobičnu saosećajnost publike. Zašto nas je baš on opčinio? Možda smo u odrazu njegove patnje ugledali svoj lik?
Kada govorimo o scenografiji možemo reći da je scena uređena tako da projektuje mračnu atmosferu. Na pozornici su crvena svetla koja obasjavaju dim dok se obavija oko kafanskih stolova i zajedno sa Koštanom pleše. Ono što ovu atmosferu izmešta iz mračnih okvira je muzika koja sa sobom donosi toplinu i stvara privid spokoja.
Na pozornici su izvedene neke od naših narodnih pesama koje je publika tiho pevala zajedno sa glumcima, a potom ih ispratila velikim ovacijama. Gledali smo dobro poznati klasik koji oduševljava publiku svakog pozorišta, a posebno gledalište juga.
