Peto veče 66. Sterijinog pozorja obeležile su predstava iz takmičarske selekcije u izvođenju Pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice pod nazivom „Vitezovi ’Lake male’“ reditelja Andraša Urbana, kao i predstava iz međunarodne selekcije „Krugovi“ reditelja Sama M. Strelca „Dječak koji je govorio bogu“ u izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta iz Osijeka, Hrvatska.
Opereta je popularna forma u mađarskom kulturnom miljeu i ima specifičan status – tu se pleše, peva i glumi. Opereta „Laka mala“, kompozitora Bele Zerkovica, prema libretu Lasla Silađija u predstavi „Vitezovi 'Lake male'“ u režiji Andraša Urbana, poslužila je samo kao podloga za građenje ovog performansa i ne može se reći da postoji neki konkretan žanr predstave.
U prvom delu predstave, postojalo je tehničkih problema sa titlom što je, nažalost, publici otežalo praćenje. U tom početku, bez ikakve scenografije, glumci govore kako im je dozlogrdio njihov položaj i formirali su sindikat. Dosta im je svega i ne žele da trpe ljudsko i stvaralačko ponižavanje u jednoj instituciji kao što je pozorište. Dojadilo im je što su obezvređeni i protraćene egzistencije, svedeni na marionete. Ne žele da potpomažu potpunom slamanju i uništvanju kulture i moralnog sistema. Na satiričko-ironičnom nivou predstavljen je položaj glumaca i predstava je samokritika i omaž posvećen glumcima.
Drugi deo, kroz sopstvenu tradiciju, prožet je pesmama i šalom, raskošom besprekornih pokreta i veselih boja (tri velika platna sa motivima predela sa drvetom, razigranim jelenima i fontanom na livadi uz plavetnilo neba i oblaka) i predstavlja istragu glumca samog sebe i njega u svemu ostalom. U jednom momentu izvođači iznose transparente sa natpisima: „Smrt savremenoj umetnosti“, „Želimo malograđansko pozorište“, „Laka mala za sve“ itd. Sjajnu glumačku postavku čine: Timea Filep, Andrea Verebeš, Dina Dedović Tomić, Blanka Horvat, Gabor Mesaroš, Boris Kučov i David Buboš; i učesnici videosnimaka: Marta Bereš, Emeše Nađabonji, Arpad Mesaroš i Imre Elek Mikeš.
Ova uzbudljiva predstava, bez obzira na zabavni karakter, kako kaže i reditelj predstave, „šalje poruku da pozorište kakvim težimo jeste i društvo kakvo želimo“. Stalno se govori o tome kakvo je društvo i kako je uvek sklono kritici, te je isto tako i pozorište puno kritike. Terorisanjem kulture, uglavnom se zaboravlja na položaj umetnika. Postavljaju se brojna pitanja, čiji odgovori nigde nisu tačno određeni – o tome šta je glumac, gde su granice, šta je odnos reditelja i glumca, dokle može da se ide... Postavljanjem tema seksualne produktivnosti i erotizma u kulturi govori se o tome kako je benignom konzervativizmu razgolićeno telo još uvek tabu. U tom glumačkom zanatu, nije stvar u tome da li je glumac spreman da ode do krajnosti i da li treba da se skine na sceni, već da se duševno ogoli.
Predstava „Dječak koji je govorio bogu“ nastala je prema istoimenom romanu pisca Damira Mađarića. Okvirna priča prikazuje pisca koji u trenutku dok pati od manjka inspiracije slučajno pronalazi dnevnik jevrejskog dečaka, Emanuela (Antonio Jakipčević), koji ga, čitajući ga i u želji da završi dečakovu priču, inspiriše da napiše knjigu. Drugi tok radnje, koji istovremeno pratimo na sceni, opisuju dešavanja koja je Emanuel lično zabeležio, da bi, kada naiđe na prazne listove hartije, pisac (Vladimir Tintor) dopisao.
Vremenski okvir prve priče je sadašnjost, dok je Emanuelova priča smeštena u period neposredno pre i tokom Drugog svetskog rata. Emanuel je pisao o glumcu koji je jedno vreme proveo kod njih u kući, nasilnom ubistvu svojih roditelja, maltretiranju u školi, odvođenju svih najbližih dok se on krio u ormanu sa duplim dnom, nakon čega njegovi dnevnički zapisi prestaju. Tu pisac donosi odluku da će završiti dečakovu ispovest, te odlučuje da ga tokom noći pošalje na putovanje odakle će ga nacisti odvesti u logor.
Predstava u trajanju od preko dva sata zasnovana na romanu za neke može biti naporna za gledanje. Glavni tok radnje ima previše skretanja i retardacija, što deluje kitnjasto. Sam početak predugo traje, predstava ne počinje in medias res već naširoko i izokola. A takav je i kraj – kad god pomislite da može aplauz, eto još nečeg da vas demantuje i doda još neku pouku komada.
Ako zanemarimo dužinu, opširnost i usiljenu glumu, predstava ima nekoliko svetlih momenata. Naime, pruža uvid u stradanja Jevreja, u njihovo žigosanje od strane okoline koja u tom periodu ima više sreće zbog toga što pripada arijevskoj rasi, mučenja u logoru lepog imena „Danica” i borbi za goli život. Zbog razgranate radnje, tematike i protagoniste, u velikoj meri podseća na predstavu „Semper idem” koja se prošle godine našla u selekciji Pozorja.
Večeras je na sceni „Pera Dobrinović” u planu predstava „Kreketanje” Narodnog pozorišta Tuzla, BiH, u međunarodnoj selekciji „Krugovi” u režiji Aleša Kutra s početkom u 18 časova, dok će se u okviru takmičarske selekcije prikazati predstava „Derviš i smrt” reditelje Dejana Projkovskog, a u produkciji Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banje Luke s početkom u 21 čas.
