Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija” počeo je 57. Bitef, a otvorilo ga je, kako smo već prethodnih nekoliko godina navikli, veče Prologa, koje igra kao spona između tematske celine prethodnog i novog izdanja festivala, a u ovom slučaju i prethodnog i novog umetničkog rukovodstva. Tako smo u ovom Prologu imali priliku da pogledamo predstavu „Božanstvena komedija” Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Franka Kastorfa.
Kastorfova adaptacija bazirana je okvirno na Danteovom kolosalnom delu, a po rečima reditelja, na koncepciju tekstualnog predloška predstave uticali su i Handkeov roman „Golmanov strah od penala” i Mandeljštamov esej „Razgovor o Danteu”. Tako prepoznajemo da deo glumaca u jednom broju scena zaista izgovara originalne stihove, mahom iz „Pakla”, dok se u drugim distanciraju i otpočinju analizu pojedinačnih pevanja uz maglovite predstave i emotivne naboje sa često katarzičnim završnicama. Paralelno, u nekoliko tačaka i blisko, mada na momente konfabulativno, druga ekipa glumaca, rekonstruiše priču o bivšem golmanu Jozefu Blohu.
Ova slojevitost teksta čini ga na momente nerazumljivim i teškim za praćenje, naročito ako sa svim pomenutim delima niste dobro upoznati, pa je i publika (i to ona bitefovska, naviknuta na pozorišne egzibicije) već tokom drugog sata u nezanemarljivom broju počela da napušta salu. Ovo se svakako može pravdati njenom nepripremljenošću i kompleksnošću teksta, ali ne i zamorom. Štaviše, „Božanstvena komedija” se gleda lako, konceptualno je interesantna, vizuelno izuzetno prijemčiva i, za utrenirane ljubitelje pozorišta, neprocenjivo iskustvo – sve dok se ne trudite da je do tančina razumete. Ono što svakako ostavlja najveći utisak je forma – za beogradsku scenu nezapamćeno visok kvalitet produkcije koji se ogleda u samoj sceni, kostimu i režiji. Međutim, u potrebi da se nedostatak suštine nadomesti, pribegava se neopravdanim rediteljskim rešenjima, poput video-bima koji povremeno sasvim lepo igra u ambijentalnim prikazima, ali gubi smisao u momentima kada na njemu gledamo dešavanja koja se u tom trenutku odigravaju u uglu scene, tek polovično sakrivena od publike; izazivajući kod gledaoca divljenje tehničkom komplikovanošću samog izvođenja, pre nego samom poentom.
Ono što svakako treba pohvaliti jeste neverovatna utreniranost i koncentracija glumaca. Iščitavanje likova variralo je od izvođača do izvođača (ili od lika do lika), ali ono što je nesumnjivo je izuzetno oštra preciznost u njihovoj postavci na scenu, kakvu šestočasovno, rediteljski zahtevno izvođenje i iziskuje. Među njima se ističe Milan Zarić koji Vergilija donosi samouvereno, inteligentno i jasno, ali vešto izlazi iz lika kada tekst to zahteva, kao i Aleksandar Jovanović Meda čije replike dozvoljavaju komični predah i smanjenje intenziteta inscenacije.
Ako se po Prologu Bitef poznaje, onda nas bez sumnje čeka nedelja kvalitetnih produkcija, nespojivih spojeva i dobrog pozorišta, u kom, iako ga povremeno ne razumemo savršeno, ipak možemo da uživamo, a to na samom kraju i jeste ono bitefovsko.
Bitef će večeras u 20 časova, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svečano otvoriti reditelj Boro Drašković, nakon čega ćemo imati priliku da pogledamo predstavu „Deca sunca”, produkciju Šaušpilhaus Bohum iz Nemačke, u režiji Mateje Koležnik. Takođe, počinje i prateći program Cirkobalkana, koji će otvoriti performans „Načini postojanja” rediteljke Ane Pinter.
Foto: Dragana Udovičić/BDP
