Hajde da pričamo o ekstremizmu


U petak 14. decembra u novosadskom Pozorištu mladih održana je premijera predstave „Kako ja ovo sinu da objasnim?“ u režiji Vojislava Arsića.

Dokumentarna aktivistička predstava, nastala kao i neke ranije predstave ovog reditelja, bez dramskog teksta kroz istraživački i radioničarski rad do konačnog dela postavila je na scenu još jednu vrlo važnu temu. Šta je ekstremizam, kako nastaje, šta dovodi do njega, koliko je prisutan u svima nama i možda najvažnije pitanje možemo li da zamislimo svet u kome mržnja zbog različitosti neće biti toliko prisutna?

kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim1

Glumci, Dejan Maksimović, Ema Muratović, Jelena Simić i Rade Maričić pred publikom raščlanuju ekstremizam na vrste i uzroke koji do njega dovode, navodeći i lične primere iz života, kao i one za koje već svi znamo. Pokušavajući da se kroz predstavu dotaknu svih vidova ekstremnog ponašanja, glumci se osvrću i na one uslovno rečeno „na drugoj strani“, ljude uljuljkane u svoje živote ili prezauzete pukim preživljavanjem koji ni ne shvataju šta se sve zbiva oko njih i koja je njihova uloga u svemu tome.

Svoje utiske o radu na ovoj predstavi za naš portal izneo je glumac Dejan Maksimović:

„Pored toga što je ovo moja prva profesionalna uloga, ovo je potpuno novi proces i novo pozorište sa kojim se susrećem. Sama estetika predstave je bila kontra onome na šta sam navikao. Proces je bio dug, radionačarskog tipa, radili smo sa srednjoškolcima u Novom Sadu, imali smo otvorene probe u tri grada na jugu Srbije, što je isto neka vrsta radionice što nam je dosta značilo za neki fidbek od publike.”

Iako je pre rada na ovoj predstavi mislio da o ekstemizmu zna dosta kaže da je tokom procesa dosta naučio:

„Tokom rada shvatio sam koliko je to široka tema i koliko je teško nekako je definisati, mapirati, odrediti. To je možda bio i glavni deo našeg procesa, sagledati ekstremizam, sagledati žrtvu, sagledati ekstremistu, naći razloge zbog kojih neko postaje ekstremista, podeliti ga u te tri glavne grupe političkog, religijskog i etničkog.“

kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim2

O poenti predstave dodaje:

„Možda najbitnija koju predstava naglašava je da su ljudi svesni ekstremizma, da smo svesni problema, ali da se tu priča završava. Dovoljno nam jedno pivo da bismo zaboravili.“

U skladu sa nazivom predstave nema optimističan stav, misli da će se stvari vrlo teško promeniti čak i do vremena kada jednog dana bude imao sina ili ćerku.

Njegova koleginica Jelena Simić kaže da je već imala iskustva sa dokumentarnim i edukativnim predstavama, ali da je i u ovom procesu dosta naučila o sebi:

„Ovaj proces je bio specifičan jer smo dosta radili sa mladim ljudima, pre svega srednjoškolcima, od kojih smo dosta naučili o njihovim stavovima na ovu temu. Moram da kažem da sam naučila dosta i o drugim ljudima pored toga što sam naučila o sebi.“

Jelena o poziciji žena u ekstremizmu kaže:

„Iako se na žene uglavnom gleda kao na žrtve ekstremističkog ponašanja, sve više žena se priključuje ekstremističkim grupama poput ISIS-a i Bokoharama“

Predstavu „Kako ja ovo sinu da objasnim?“ posle Nove godine očekuje još izvođenja u Pozorištu mladih, a planira se i beogradska premijera.

Foto: Bojan Stekić



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste