Nešto više od polovine pozorišnog festivala A.N.F.I.TEATAR je za nama, a na dvanaestom Anfiju festivalske večeri ne počinju mrakom, niti se završavaju posle aplauza. U danima kada su ulice pune, odlasci na predstave postaju mesto susreta, razmene i zastoja. Ista lica na različitim mestima – u publici, na sceni, na ulici; nose kostime, transparente i pištaljke, i sve to zajedno stvara priču o pozorištu koje se ne boji stvarnosti.
Foto: Milica Šolajić Popović
Nakon tihog i reflektivnog otvaranja, drugo festivalsko veče donelo nam je nešto drugačiji scenski doživljaj. Predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin” Srpskog narodnog pozorišta konačno je stigla u Kraljevo, u salu Kraljevačkog pozorišta popunjenu pomoćnim stolicama i publikom koja stoji uza zidove. O predstavi koja popunjava gledališta već pet sezona i odnosi nagrade na svim festivalima, suvislo je previše govoriti. Ipak, kraljevačka publika ju je doživela istovremeno kao zagrljaj i kolektivni krik – čitava sala na nogama i jedan od najdužih aplauza kojima sam u pozorištu prisustvovala. Bojana Milanović i Sonja Kesler glumački tačno i vokalno razorno daju glas Dženis Džoplin, ne pokušavajući da je odigraju, već radije prizovu. Za par stepeni podignuta temperatura i eksplozivna energija u gledalištu prelivaju se na ulicu – svi zajedno pridružujemo se blokadi mostova preko Ibra.
Foto: Milica Šolajić Popović
Treće veče festivala pripalo je Malom teatru iz Novog Pazara i njihovoj predstavi „Ocena manje” u režiji Omera Nicevića, a po motivima drame „Kontrolni” Milene Depolo. Na sceni govore o onome što najbolje poznaju: o svojim sobama i školama, roditeljima i profesorima, o prijateljstvu. O pritiscima sa kojima se tinejdžeri susreću i begovima koje iz te stvarnosti pronalaze. Na koji način se traume odraslih prenose na novu generaciju i nastavljaju tu da žive, nekad izazivajući katastrofalan ishod. Ekipa Malog teatra je uigrana, promišljena i iskreno zainteresovana za ono o čemu govore, vešto otvarajući pitanje: kako odrasli oblikuju svet iz kog mladi žele da pobegnu?
Pre same predstave, deo pratećeg programa obeležio je četvrti festivalski dan. Na Trgu Jovana Sarića otvorena je izložba fotografija Uroša Sarića, koji je proteklih meseci beležio dešavanja sa građanskih protesta. Nakon svečanog otvaranja, ove fotografije napravile su „krug” po Kraljevu, posetivši blokadu raskrsnice u blizini dvorišta Osnovne škole „Četvrti kraljevački bataljon” – gde je iste večeri izvedena predstava „Pillowman” Pozorišta Promena iz Novog Sada u režiji Tamare Kostrešević.
Foto: Kosta Petriško
Ovaj komad držao nas je prikovane za stolice punih tri i po sata, a reč je o precizno režiranom i odigranom psihološkom trileru. In medias res uvedeni smo na saslušanje pisca Katurijana Katurijana, koji je u totalitarnom režimu, u policijskoj državi, optužen za ubistva koja previše podsećaju na ona iz njegovih priča. Komad se odvija preplitanjem scena na tri plana – trenutaka koje Katurijan i njegov brat Miša provode u policijskoj stanici, sami ili sa Tupolskim i Arijelom u dinamici dobar policajac–loš policajac; prisećanjima scena iz njihovog života koje osvetljavaju poreklo Katurijanovih morbidnih priča, kao i inscenacijama priča o „malom zelenom prasetu”, „malom Isusu” i „čoveku jastuku”. Kroz mračnu i distopijsku postavku, predstava istražuje pitanja slobode izražavanja, cenu te slobode, kao i ulogu umetnika u društvu, naročito u nestabilnim i represivnim vremenima.
Pred nama su još dva festivalska dana, koje takođe dočekujemo u duhu lične i kolektivne borbe, otpora i zajedništva. Večeras nas od 20.00 časova u Kulturnom centru „Evergreen” očekuje prikazivanje kratkometražnog filma „Danga” Omera Nicevića, a od 21.00 čas predstava „Glatka”, autorski projekat Eve Voštinić. Festival će u petak, 4. jula u 21.00 čas, u Malom dvorištu Bataljona, zatvoriti predstava „Moja zemlja” Reflektor teatra, u režiji Jelene Bogavac.
