Ko određuje vrednost ženi?

U petak, 3. februara u Kulturnom centru Grad izvedena je predstava „Vrednost žene”, nastala na osnovu istraživanja dr Tamare Nikolić, docentkinje na Filološkom fakultetu – „Kriterijumi i aspekti kreiranja pojma uspešne žene u Srbiji”.

Ovaj pozorišni komad je u svojoj biti plesni performans četvoro izvođača u kome pokret i mimika imaju ključnu ulogu u razumevanju svakodnevnih izazova sa kojima se žene suočavaju. Muzika u pozadini daje ovom komadu posebnu notu dinamičnosti i napetosti, dok je drugi zvuk koji upotpunjuje plesne pokrete jedino nasnimljeni glas koji katkad ima ulogu skrivenog  pripovedača. Komad počinje prikazom trudne žene na sceni iz čije se utrobe „rađaju” likovi koji dominiraju scenom sve do njegovog završetka.

Svedena scenografija dodatno doprinosi važnosti pokreta i olakšava gledaocu da se na njega usredsredi. Obruči za gimnastiku, razastrta mreža u donjem delu scene i viseći obruč, samo su neki od rekvizita kojima se „pripoveda” o savremenoj ženi, rastrgnutoj između sopstvenih želja i kalupa u koji društvo pokušava da je ugura. Ekspresivnim izrazima lica i dobro uvežbanim pokretima tela, izvođači uspevaju da gledaocima predoče svu tragikomičnost položaja savremene žene. 

Raditi na sebi, voleti sebe, raditi u slobodno vreme ono što nas ispunjava, zarađivati-samo su neke od karika savremenog lanca koji, gotovo neprimetno, obmotava svaku ženu. Veštim smenjivanjem scena koje se ubrzava sa protokom vremena, izvođači verno dočaravaju užurbanost modernog života, gde pojedinac prestaje da bude fokus pomenutih aktivnosti i ciljeva i postaje samo sredstvo za dostizanje istih. Obruči – dominantni rekviziti na sceni u koje izvođači često hvataju jedni druge tokom performansa – nedvosmisleno ukazuju na začarani krug u kome se nalazi gotova svaka žena, ali i na pokušaje društva da onoj koja se nalazi izvan njega silom nametnu određeni tok života.  

Značajan segment ovog komada posvećen je ulogama žene i muškarca u društvu, čiji se stereotipni prikazi urušavaju pred samim gledaocima da bi se, na kraju, došlo do potpunog apsurda u kome se očekivanja od žene i muškarca u društvu mešaju do neraspoznatljivosti.

Imajući u vidu da je sintagma „jaka (i) poslovna žena” postala sinonim za ženu XXI veka, predstava zalazi u dublje slojeve problematike koja se krije iza nje ističući sve prepreke sa kojima se žena susreće u poslovnom svetu: neumorna konkurencija i njihova neugasiva žeđ za napredovanjem, konstantan pritisak nadređenih, nesavladiva količina posla čine da se žena oseća raskomadanom i na ovom polju svog života.

„Vrednost žene” je pozorišni komad koji preispituje iskonsko značenje ove sintagme, kroz ono koje joj učitava savremeno društvo, motivišući na taj način gledaoce da preispitaju i sopstvene stavove o današnjem položaju žene.