Aleksandra Stošić
Sinoć, 21. oktobra svečano su otvoreni 42. Borini pozorišni dani, pozorišni festival koji će u narednim danima okupiti izvanredne glumce iz čitave Srbije. Festival je otpočeo otvaranjem izložbe, a zatim je usledilo svečano obraćanje direktora pozorišta i dodeljivanje zahvalnica dugogodišnjim poštovaocima pozorišta, kao i glumcima. Prvi dan festivala otvoren je izvođenjem predstave „Autoputem”, rađene po scenariju i u režiji Ane Đorđević. Inače, predstava „Autoputem” premijerno je bila izvedena na jučerašnji dan 2011. godine.
Prema rečima rediteljke Ane Đorđević ovo je „jedna u nizu predstava koje se bave temom onoga što se dešava u pozorištu „iza scene”, to jest, tokom pravljenja predstave. Od svega toga publika na kraju može da vidi samo krajnji rezultat, a ostaje uskraćena da zaviri u zbivanja koja obijuju dramatikom koja često prevazilazi značaj i intenzitet drame koja se odvija na sceni. Međutim, specifičnost ove predstave u odnosu na druge koje se bave sličnom temom, sastoji se u tome što se njena priča bavi problemom pravljenja predstave u našoj sredini i u savremenim okolnostima, koja podrazumevaju izrazitu egzistencijalnu, moralnu, i kreativnu krizu, krizu u međuljudskim odnosima, i krizu identiteta mladih generacija, koje više nisu u mogućnosti da nađu mir i sigurnost u gradovima u kojima žive, već se stalno nalaze negde na autoputu, u potrazi za ostvarenjem profesionalnog i ličnog sna.”
„Autoputem” je predstava u predstavi, a izvorište za sam scenario nesumnjivo se nalazi u onim tekstovima koji objašnjavaju pozorište njime samim, stvarajući dramu o drugoj drami. Na taj način je organizovana i sama scena. Publika je imala priliku da na samoj sceni vidi drugu scenu sa dotrajalim, pohabanim rekvizitima, gde se zapravo odvija priprema za ono što recipijent na kraju vidi i pozdravi gromoglasnim aplauzom.
U centru ovog komada je ljudska otuđenost i očajnička potreba za emocijom i ljubavi, kao pokretačima svega. U malo pozorište, geografski neodređeno, ali po akcentu Boriše, jednog od likova, možemo zaključiti da je reč o jugu Srbije, dolazi rediteljka Snežana. Pred pozorišnim anasamblom je zadatak stvaranja nove predstave, a upravo ljudska otuđenost stvara zid. Onog trenutka kada se glumci pomire sa svojim preteranim očekivanjima i činjenicom da predstava nastaje zbog publike, a ne zbog ispunjenja njihovih ličnih zadovoljstva, nastaje komad.
Predstava „Autoputem” se može posmatrati i kao jedan od odgovora na pitanje ovogodišnjeg slogana festivala „Kuda plovi ovaj svet?”. Svako kreće nekim autoputem, željan ostvarenja svojih snova koje definiše kao sreću. Baš ti daleki snovi često navedu na bespuće, lutanje, gubljenje identiteta i otuđenost, a onda se sami pitamo „Kuda plovi ovaj svet?”, ne razmišljajući da smo mi kormilar svog broda.
Večeras od 20 sati publika će moći da uživa u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?” u režiji Sonje Petrović i izvedbi Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
