Pete večeri festivala „Teatra u tvrđavi” publika je imala priliku da pogleda predstavu „Heroide (pisma mitskih heroina)” u režiji Elene Bucci, italijanskog pozorišta Teatro Koreja u saradnji sa trupom „Le belle Bandiere”.
„Heroide” u svom izvornom obliku predstavljaju pesnička pisma koje istorijski manje poznate žene (Penelopa, Briseida, Fedra, Arijadna..) upućuju svojim muževima ili ljubavnicima. Uz tri pisma, Ovidije, jedan od najpoznatijih rimskih pesnika napisao je i odgovore koji obiluju motivima iz pesama Homera, Vergilija ali i iz grčkih tragedija.
Šestočlani ženski hor započinje predstavu zahvalnicom Ovidiju za uložen trud prikazivanja žena kroz poeziju, pominjući uzgred nezadovoljstvo prikazivanjem žena kao plačljivih, napaćenih duša čiji su životi centrirani oko bivanja u muško-ženskim odnosima. Odlučne da preuzmu sopstvene sudbine u ruke i iznesu svoje perspektive na žensko životno iskustvo, šest članica hora postaje šest antičkih mitoloških heroina ( Filida, Fedra, Kanaka, Arijadna, Medeja, Enona) koje svojim životnim pričama, punim emotivnih doživljaja bola i radosti, dopiru do publike u sali.
U sat vremena trajanja predstave smešteno je šest različita sudbina, od kojih su neke manje a neke više poznate istorijski, ali ne i emotivna. Originalna epistularna forma pretočena je u šest monologa sa efektnim počecima, a koji na svojoj sredini bivaju prekidani retoričkim pitanjima članice grupe ili čitave grupe što pridodaje dinamici teksta, savršeno artikulisanu scenskim govorom. Govornica monologa izdvojena je iz grupe tek za „svojih pet minuta” nakon čega postaje deo hora, antičkog hora u svom izvornom smislu koji sa sobom uvek nosi istu deljenju misao - u ovom slučaju predstavlja glas ženske pravde.
Lepršavost dugih belih haljina i harmonična sinhronizacija scenskog i plesnog pokreta stoje u savršenom kontrastu naspram teških iskustava antičkih ali i sadašnjih žena. Posmatrajući svako od ženskih iskustava pojedinačno, znatiželjna publika je sa velikom pažnjom došla do zaključka da se suština obrazaca ženske patnje i surovosti u antičkim vremenima ponavlja i danas, a jedino što razdvaja daleku (mitološku) prošlost je vid u kome se problem ispoljava. Pominjanjem nekih od već poznatih slučajeva ranijih nasilja nad ženama i devojčicama u Italiji predstava briše granice između mitologije i realnosti, akcentujući na taj način univerzalnu osnažujući poveznicu skrajnutih ženskih glasova.
Foto: Nenad Živanović
