Sinoć je u Novom Sadu počeo dugo očekivani, jubilarni peti omladinski pozorišni festival „Upad”. Predstava koja je otvorila ovu manifestaciju jeste „O Srđanu: koje nacionalnosti je istina” Teleport teatra.
Na ulazu nas dočekuju mladi selektori i članovi „Upad” tima od kojih preuzimamo karte u formi stikera, te ulazimo u veliki prostor SKC Fabrike gde publika popunjava gotovo svako sedište. Na sceni nas dočekuju glumci Uroš Mladenović i Isidora Vlček koji će nam ispričati priču o Srđanu Aleksiću. Uz minimalnu scenografiju u formi velike bele podloge, te isto tako u jednostavnim belim kostimima, Uroš i Isidora govore o jednom malom čoveku čiji je život prerano oduzet bez razloga. Kroz 45 minuta, glumci skaču iz uloge u ulogu, igrajući se gumenim patkicama koje služe kao jedna besprekorna metafora za apsurdnost ovog tragičnog događaja, prikazivajući horor koji može da nastane kada se neko „igra rata”.
Srđan Aleksić bio je momak srpskog porekla koji je 21. januara 1993. u Trebinju stao u odbranu čoveka muslimanske veroispovesti, prodavca na pijaci kog su zbog porekla ugnjetavali vojnici Republike Srpske. Srđana su vojnici pretukli, te je posle 6 dana, 27. januara, Srđan Aleksić preminuo u 26. godini života. Predstava se ne bavi jednom univerzalnom istinom, niti staje na bilo čiju stranu, već vrlo pametno pruža publici dovoljno objektivnih informacija i različitih uglova razmišljanja o ovom događaju, pa iz toga o pitanju nacionalnosti, srama i ponosa, o apsurdnosti etiketiranja i time usađuje jedno seme duboko u naša bića.
To seme imalo je mogućnosti da započne svoj proces klijanja na diskusiji posle predstave. Najvažniji deo ovog omladinskog festivala jeste to što posle svake predstave odvaja vreme za razgovor i diskusiju. Publika tokom trajanja razgovora može da postavlja pitanja ekipi predstave, te i da podeli sa ostalima neko svoje zapažanje, osećanje, razmišljanje. Ovaj koncept je ono što „Upad” čini zaista posebnim, stvarajući aktivnu i angažovanu publiku, učimo da se ne bojimo da podelimo mišljenje ukoliko ga steknemo, a ono što je najvažnije „čeličimo” sebe da istinski saslušamo tuđe stavove bez osuđivanja, ma koliko god se ona razlikovala od naših.
Diskusija nakon ova predstave trajala je poprilično dugo, moderirali su je selektori „Upada”, a učestvovali su glumci predstave i dramatruškinja Divna Stojanov. Publika je bila aktivnija u deljenju svojih razmišljanja i osećanja nego u konkretnim pitanjima za ekipu, što je bilo veoma interesantno iskustvo, ali i očekivano s obzirom na prirodu teme, pogotovo na našim prostorima.
Foto: Lea Bodor
