Petog dana festivala Borini pozorišni dani publika je gledala predstavu „Rolerkoster” Ateljea 212 u režiji Milice Kralj.
Festival nastavljamo istim tempom i sinoć smo imali prilike da se provozamo rolerkosterom zajedno sa glumcima ove predstave. Radnja je smeštena u period bliske budućnosti u kojoj ljudi žive okruženi mašinama i sasvim je prirodno da poseduju robota kao kućnu pomoćnicu. Pratili smo život mešovite porodice u čijem fokusu imamo odnos , veoma bliske, majke Ljiljane (Dara Džokić ) i ćerke Ane (Katarina Marković), a čija drama počinje nakon što se Ana udaje za Adama koji je jevrejin i odlazi da živi u London. Pored ostalih briga koje prate majku Ljiljanu, njen najveći strah je da unuka ne prihvati istu religiju kao njen zet.
U predstavi imamo prikaz dve generacije koje pokušavaju da se prilagode talasu modernizacije. Javlja se prikaz majke, protagonistkinje, koja se ne snalazi u tom novom svetu i veliki deo stvari ne razume dok pojedine svesno odbija da prihvati. Sa druge strane je njena ćerka, koja pokušava da ide u korak sa vremenom. Ana pravi kompromise i žrtve uz pomoć kojih ostaje da pliva po površini. Ona unosi posebnu energiju na scenu svojom snalažljivošću i snagom kojom plovi kroz novonastale norme.
Kada govorimo o scenografiji možemo da kažemo da je prilagođena dobu o kome govorimo. Scena, koja je minimalistički uređena je obojena hladnim bojama. Rediteljka Milica Kralj kaže da su želeli da naprave prikaz modernog društva čiji su stanovi tako opremljeni, da ne možemo doznati da li je u pitanju hotel ili privatna kuća, jer prosto nema te topline porodičnog doma. Na sceni možemo da vidimo kamin koji je zapravo video projekcija. Rediteljka navodi da je sve elektronski; tehnologija odlazi, a neka suština se gubi.
Komedija je ta koja je osvojila gledaoce. Najveću reakciju publike je dobila majka Ljiljana, čiji lik tumači Dara Džokić. Ona u tim pokušajima spoznaje novog doba je šarmantno tragikomična i svojim duhovitim replikama očarava publiku. Takođe je veoma zapažena bila uloga robota koju tumači Teodor Vinčić.
Otuđenost je tumor savremenog društva. Možda je za to najlakše okriviti taj čuveni moderan svet. Ono što treba da upitamo sebe je: ko ga je stvorio? Milica Kralj navodi da mi kreiramo budući svet u kojem će roboti biti sve više nalik ljudima, a ljudi sve više nalik robotima. Možda je vreme da preispitamo sebe i pružimo šansu budućnosti da postane toplije mesto.
Večeras u 20h, publika će imati prilike da pogleda predstavau „Rat i mir” Beogradskog narodnog pozorišta u režiji Borisa Liješevića.
Foto: Boško Đorđević
