Sinoć je u 19 časova ispred Doma kulture na Mišaru zvanično otvoreno četvrto izdanje Internacionalnog teatarskog festivala (INTEF). Publiku je na početku u ime organizacije festivala pozdravila Olivera Guconić, a zatim se prisutnima obratio Nemanja Pajić, predsednik Skupštine grada Šapca. On je istakao da INTEF sada već tradicionalno nastavlja da okuplja mlade ljude iz amaterskih i omladinskih pozorišta zemlje i regiona. Osvrnuvši se na ovogodišnji slogan festivala koji glasi „Teatar pakt”, u svom obraćanju naglasio je i podjednaku važnost povezivanja pozorišne publike sa teatrom.
Prve večeri festivala odigrane su dve predstave. Glavni program u omladinskoj selekciji otvorila je predstava „Doba baraba” po tekstu Mirjane Ojdanić u izvedbi Dramske sekcije Prve kragujevačke gimnazije.
Originalno nastala 1995. godine kao kaprealistička komedija, ovaj tekst na duhovit način donosi priču o promeni „poretka” unutar jedne porodice koji rezultira njenim krahom. Protagonista drame je Vuk (Vule) Nakarada, glava kuće koja koristi svoje privilegije da upravlja životima ostalih ukućana, svoje žene Mare, ćerke Drinke, kao i unuka i praunuka. U osnovi njegovog potcenjivačkog odnosa prema ženama leži njihova instrumentalizacija, korišćenje kao besplatne radne snage u obavljanju kućnih poslova.
Na samom početku predstave čast porodice se takođe ističe kao jedna od najvažnijih Vukovih vrednosti, što dokazuje odbojna reakcija na ideju njegovog zeta da osnuju agenciju za posredovanje u prostituciji.
Međutim, kako vreme teče i sam Vuk shvata da od poštene prodaje goblena i male penzije nema dovoljno novca za život, te se okreće isplativoj biznis ideji svog zeta. U prilog novom planu ide i činjenica da devojke štrajkuju glađu i da neće odustati od svog štrajka sve dok im se zahtevi za postizanje jednakosti sa muškim ukućanima ne ispune. Nažalost, u novoj situaciji devojke ponovo (paradoksalno) postaju jeftina radna snaga. Drinka, najodlučnija od svih u borbi za svoja prava, sada uviđa opasnost zamke eksplotacije u koju je upala sa ukućankama, povukavši pritom i devojke koje rade sa „klijentima” na dno. Slučajevi ubistva i nestanka devojaka opsedaju Drinku, te njen lik kulminira u potpunom mentalnom rastrojstvu.
Uz interni dogovor, Vuk izbegava zatvor, ali to njegov kraj i krah ne čini manje bolnim. Ostavši sam u kući sa svojim mislima i bez ikoga koga može da kontroliše, Vuk doživljava nervni slom, ali i slom svoje ličnosti.
Glavni program festivala u studentskoj selekciji otvorila je klovnovska monodrama „Lala” u izvedbi Stefana Ostojića, a u režiji Li Delong. Dobro poznata priča o ljubavi Sose i Lale je na inovativan i zanimljiv način preneta pantomimom.
Ljubav prema rodnom kraju, kao i mesto nacionalnog identiteta u međuljudskim odnosima takođe je jedna od važnih tema u predstavi. U verziji odnosa u predstavi, Sosa je poreklom Mađarica, a radnja je smeštena u Kikindu. Izvođač je nacionalnu intervenciju objasnio željom da ukaže na još uvek postojane predrasude u ljudskim odnosima koje se (neargumentovano) stvaraju na nacionalnoj osnovi. Njegova želja je da korišćenjem humora prikaže nepotrebno postojanje predrasuda za koje se, kako kaže, nada da će se u budućnosti smanjiti.
Tradicionalna muzika narodnih vojvođanskih igara uz muziku koja se izvodi na tamburi i plesni pokret pojačavaju simpatičnu nespretnost Lalinog lika.
Još jedna zanimljivost ovog projekta jeste ta što Lala predstavlja prvu srpsku klovnovsku monodramu. Na pitanje šta klovn predstavlja za njega, Stefan se osvrnuo na mnogobrojne scenske izvođače – klovnove u svetu, izdvojivši među njima kao uzora Slavu Polunjina, poznatog ruskog klovna. Za njega lično, klovn predstavlja unutrašnje dete koje se nesputano igra i uživa u svojoj spontanosti i radosti.
Druge večeri festivala publika će imati priliku da pogleda dve predstave iz studentske selekcije. Prva na repertoaru je „Zeko, Zeko” Akademije umetnosti u Beogradu sa početkom u 19 časova, a potom će u 21.30 biti izvedena predstava „Prst” Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu. Nakon svake predstave publiku očekuje okrugli sto i razgovor sa autorima predstave.
