Šesnaesto „Pozorište Zvezdarište“ pod sloganom „Sveznalište“ svečano je otvoreno u Teatru „Vuk“ simbolično 20. novembra na Svetski dan deteta. Festival je otvoren mini-koncertom dečijeg hora „Kolibri“, nakon čega je pesniku Ljubivoju Ršumoviću uručeno priznanje „Zvezda među svezdama“, koje dodeljuje Savet festivala za trajni doprinos pozorištu za decu i mlade.
Kako je Ršumović naveo, ovu nagradu prima u osamdesetoj godini života kao osamdesetu u dosadašnjem radu.
„Moram priznati da mi je ovo jedno od najdražih priznanja jer i ja sam Zvezdarac i zvezdobrojac. Pozorištem sam se bavio najpre zato što sam sačuvao dete u sebi i to dete je pristalo da bude upravnih pozorišta „Boško Buha“ šesnaest godina“, rekao je pesnik.
Tokom šest dana trajanja festivala biće izvedeno trinaest predstava iz Srbije, BiH, Hrvatske i Litvanije po izboru selektora Željka Hubača, a o nagradama će odlučivati žiri u sastavu: Aleksandra Glovacki, dramaturškinja i pozorišna kritičarka, Bojana Lazić, pozorišna rediteljka i Stefan Bundalo, glumac. Osim stručnog žirija, predstave će ocenjivati i dečiji žiri čiji su članovi uzrasta 8-12 godina polaznici radionice Mali pozorišni eksperti.
Prvog dana festivala izvedene su predstave „Leto kada sam naučila da letim“ u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti i „Oliver Tvist“ pozorišta „Boško Buha“. Mada po svemu vrlo različite, počevši od činjenice da je prva predstava studentski projekat, dok je druga na repertoaru velike kuće u svetu pozorišta za decu, najmlađa publika pokazala je jednako ushićenje tokom i nakon izvođenja obe, što ukazuje na obećavajući početak ovogodišnjeg Zvezdarišta.
Predstava „Leto kada sam naučila da letim“ rađena je po motivima istoimenog romana Jasminke Petrović i prati priču tinejdžerke Sofije koja provodi leto na malom dalmatinskom ostrvu sa svojom bakom. Sofija je ljuta na ceo svet jer umesto da ode na kampovanje sa drugaricama, ona je zarobljena u malom primorskom mestu u kome nema čak ni interneta. Uz sve to, Marko se smuvao sa Divnom i objavio to na fejsbuku. Pored ovih klasičnih tinejdžerskih muka, šesnaestogodišnjakinja se prvi put susreće sa posledicama burnih devedesetih na našim prostorima. Zašto joj je mama rekla da ne piše ćirilicom i ne govori „bre“ i zašto je tek sada saznala da baba ima brata sa kojim ne govori već dvadeset godina? Jedini odgovor koji dobija je da politika nije za decu. Ali Sofija se ne oseća kao dete i stvarno nije fer što je baba tako tretira. Odnos none Luce pravo je osveženje jer ona za razliku od svih ostalih odraslih nije zaboravila kako je biti mlad, pa govori sa Sofijom o svojim avanturama, daje joj da čita Bukovskog, čak izgovara i reč seks.
Infuzija pozitivne energije koju nosi ova predstava je nemerljiva. Duhovit tekst suptilno, ali vrlo jezgrovito obrađuje teme odrastanja, nerazumevanja među generacijama, odnosa mladih prema društvenim mrežama, poimanja sve gluposti koju rat nosi i nacionalizma koji nastaje kao posledica neznanja. Uz svu jednostavnost u scenografiji i kostimu, „Leto“ je ipak fantastično dočaralo mediteranski „šmek“ dalmatinskog sela, a izbor muzike u pojedinim scenama (Rock me baby i Vilo moja) u taj ambijent savršeno se uklopio. U takvim „uslovima“ glumačka ekipa iznosi predstavu razigrano i dinamično i možda je to samo subjektivan osećaj, ali čini se sa ogromnim zadovoljstvom i u svojevrsnoj drugarsko-porodičnoj atmosferi. Starosna odrednica za ovu predstavu je 10+ i zaista treba shvatiti doslovno da je namenjena svima sa više od deset godina: mlađa publika će je razumeti i mnogo naučiti, a za starije može biti (nostalgični) podsetnik na najlepše životno doba.
„Oliver Tvist“ pozorišta „Boško Buha“ u režiji Milana Karadžića doneo je na scenu potpuno drugačije iskustvo za najmlađe. Svevremeni Dikensov klasik koji prati težak život desetogodišnjeg dečaka u viktorijanskoj Engleskoj u doba industrijske revolucije vrlo oštro kritikuje tadašnje društvo, a danas poprima snažan kontekst zloupotrebe nad decom i borbe za dečija prava. Sumorna priča oživela je na sceni u formi polumjuzikla, sa velikim glumačkim ansamblom u kome sve dečije uloge igraju upravo deca. Impozantna scenografija i kostimi koji su gotovo autentični, ali pre svega ujednačen tok predstave bez ijedne opstrukcije, doprineli su utisku gledanja filma na velikom platnu. Tome je, naravno, doprinela i uigranost ansambla, na čelu sa Urošem Jovčićem koji je u ulozi naratora odradio odličan posao, vodeći nas kroz priču kao voditelj kroz kabareskni televizijski šou.
Danas gledamo predstavu "Pliva patka preko Drave" Dečijeg kazališta Branka Mihaljevića iz Osjeka.
