Pretposlednjeg dana dvostrukog izdanja Bitef festivala ispratili smo izvođenja dve predstave u okviru takmičarske selekcije: „Konferencija odsutnih”, u produkciji Rimini protokola iz Nemačke i predstava „Fleš”, u produkciji Compagnie d’Autres Cordes iz Francuske.
Da li ste se ikada pomislili da bar na jedan dan postanete neko drugi? Odgovor na ovo retoričko pitanje pruža predstava „Konferencija odsutnih”, u režiji Helgarda Hauga, Štefana Kegija i Danijela Vecela. Ovo je predstava bez glumaca, u kojoj čitava njena realizacija zavisi od saradnje publike. Na konferenciji „pristustvuje” devet učesnika, koji su kroz svoje priče koje kazuje publika, iskusili najrazličitije vidove odsutnosti. Priče izvođača potiču sa najrazličitijih strana sveta – iz Somalije, Sjedninjenih Američkih Država, Izraela, Republike Saha, jednog grčkog ostrva i drugih zemalja Evrope. Ali za prisustvo na ovoj konferenciji nije bilo potrebno nikakvo putovanje ili rezervisana hotelska soba. Pronađen je potpuno drugačiji način prisustva izvođača, jer publika postaje potpuni zastupnik onih koji su odsutni.
Scena je postavljena vrlo prijatno, sa leve strane nalazi se ogromna sofa, sobne biljke i fotelja, ispred kojih se nalazi sto. Sa druge strane, potpuna, formalnija suprotnost – govornica sa fokusiranim svetlom. Koncept je sledeći: isprogramirani ženski glas, koji vodi čitav ovaj eksperiment, proziva dobrovoljce, koji izlazeći na scenu dobijaju bele koverte u kojima se nalaze upustva šta treba raditi i govoriti na sceni. Dobrovoljac iz publike treba da se predstavi, kaže svoje zanimanje, a to izlaganje završava rečima: „Od ovog momenta postaću neko drugi”. Materijali u kovertama bili su izuzetno sadržajni sa fizičkim opisima onih odsutnih, kao i objašnjenjem njihovih priča i zanimanja.
Priče koje dolaze sa različitih krajeva sveta prenose nam iskustva rada u rudniku dijamanata u nestvarnim krajolicima istočnog Sibira, jednog fizičara koji je shvatio da će zauvek ostati paralizovan, dečaka koji je bio žrtva antisemitizma, ekscentrika koji se zalaže za prestanak razmnožavanja ljudske civilizacije, branioca optuženog za masakr u Srebrnici, kao i žene koja otkriva šta se dešava sa ženskim telom u svemiru.
Ova predstava transmedijalnog aspekta nameće pitanje – Da li je odsustvo drugih ključni koncept savremenog doba? Odgovor na pitanje provlači se kroz predstavu. Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i da shvatimo da uz pomoć drugih možemo biti posrednici nekih velikih priča ili ideja.
Francuska predstava – instalacija „Fleš” reditelja Franka Vigrua, koja je svoje izvođenje imala u Beogradskom dramskom pozorištu, potpuno je nadrealistička i apstraktna, stavljajući efekat na vizuelne i zvučne efekte. Na samom ulasku publika je dobila čepiće za uši, što je još na samom početku značilo da se radi o temi na koju će se poseban naglasak staviti izuzetno jakim zvučnim efektima, kao da kod publike treba da se izazove određena vrsta buđenja. Bez razvijene fabule, izvođačice sporim, rekonvalescentim pokretima pokušavaju da prikažu lagano odumiranje prirode, gde se ona svakim njihovim pokretom suprostavlja mehaničkom. Najupečatljivija scena je ona u kojoj izvođačice odevene u dugačko, belo, isprljano krzno silaze sa scene, laganim pokretima paradirajući kroz publiku, kao da žele da nam tim gestom pokažu da je svako od nas pojedinačno odgovoran za uništavanje prirodnih ekosistema i da je krajnje vreme da se osvestimo.
Danas, na poslednjem danu dvostrukog izdanja Bitef festivala, publika će imati priliku da pogleda više izvođenja predstave „Kao da kraj nije sasvim blizu” u Bitef teatru, kao i reprizu gorenavedene predstave „Fleš”. Na kraju dana, očekuje nas svečano zatvaranje festivala i dodela nagrada u Dorćol Platz-u u 22 h.
Foto: Bitef promo
.jpg&w=384&q=90)
.jpg&w=384&q=90)
