// //
 

Predstava "Treznilište" - plod saradnje 6 pozorišta

Sportsko-kulturni centar Obrenovac | 07. jun 2017. Povratak na vesti

Predstava "Treznilište" nastala je rezultat saradnje šest pozorišta iz šest gradova u Srbiji. Predstava je nastala po po dramama "Bajka o mrtvoj carevoj kćeri", "Praćka" i "Murlin Murlo" Ruskog dramaturga i režisera Nikolaja Koljade u adaptaciji Mine Ćirić, Galine Maksimović, Nede Gojković i Maše Radić.trezniliste-plakat

Koprodukciju ove predstave su uradili UK Vuk Stefanović Karadžić, Narodna pozorišta iz Užica i Kikinde, Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca, Puls teatar iz Lazarevca i Sportsko kulturni centar Obrenovac.

Prva premijera predstave biće izvedena u Sportsko kulturnom centru Obrenovac 11. juna u 20 časova kao završna predstava sezone u kojoj je SKC Obrenovac proslavio 35. rođendan. Cena ulaznica za ovo izvođenje je 600 dinara za parte, 400 za balkon, dok srednjoškolci i studenti ulaznice za balkon plaćaju 200 dinara. Više informacija o ulaznicama može se dobiti na telefon 011/8721-361.

Režiju ove koprodukcije potpisuje Stevan Bodroža, koji je o predstavi izjavio:

Treznilište je mesto na koje u Rusiji policija odvodi pijance da provedu dan-dva dok im alkohol ne nestane iz krvi i ne bude bezbedno da ih se pusti kući. Video sam nekoliko fotografija snimljenih u ovoj "instituciji". Verujem da nema strašnijeg načina za buđenje iz bilo kakve opijenosti od postepenog dolaženja sebi u jednom takvom prostoru. U njemu se odigrava prelazak iz eskapizma poroka u brutalnost istine o propalom životu, to je mesto gde niko ne može da ostvari, po mišljenju raznih lekara duše, osnovnu dužnost svakog čoveka - da voli i prihvata sebe. Likovi tri Koljadine drame koje su prepletene u ovoj adaptaciji ne vole sebe i tragaju za srećom na pogrešnim mestima. Oni su obitavaoci magle, stanovnici carstva zabluda i samozavaravanja, njihov skriveni psihološki kod je autodestrukcija. Ipak, čak i u njihovim greškama i posrtajima prisutna je čežnja za ljubavlju i lepotom i najveći tragizam ovih ljudi, koji je Koljada tako bolno i maestralno opisao, leži upravo u tome što se nisu sasvim odrekli stremljenja ka sreći, što i dalje pokušavaju da je dosegnu, u isto vreme svesni koliko su gorko daleko od nje. Ta razapetost čini Koljadine likove svojevrsnim martirima savremenog doba, i njihovi psihološki sklopovi i njihove društvene pozicije drže ih zatočene u klopci bede i sivila, a njihove duše, ono što je u ovim ljudima vanvremensko i nesaznatljivo, kao uostalom i u svima nama, obećava im neke druge svetove, neki svetliji život na duhovnoj ravni za koju oni slute da postoji i ponekad osećaju njen zov, ali nemaju oruđe, ni psihološko, ni spiritualno, da do nje dođu. Ipak, sagorevajući na unutrašnjoj lomači sopstvenog beznađa, njihova bića ispuštaju "krike" koji se povezuju u čudesne "harmonije" nekih od najbolje napisanih dijaloga (i monologa) u savremenoj svetskoj književnosti. Svetost i lepotu ružnih, zlih i posrnulih pokušavali smo iz Koljadinih tekstova da prenesemo na scenu.

Glumački ansambl predstave čine: Željko Maksimović, Dušan Matejić, Ana Todorović Dialo, Tijana Čurović, Bojana Zečević, Mihailo Laptošević, Đorđe Marković, Mihaela Stamenković, Isidora Rajković, Đorđe Simić i Milan Zarić.

Drame Nikolaja Koljade je preveo  Novica Antić, scenografiju je uradila Tamara Bušković, dok je za kostimografiju zadužena Vladislava Joldžić.

Sledeća igranja, tj. premijere, u ostalim pozorištima koja su sarađivala su:

12. jun 2017. ponedeljak - Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac,
13. jun 2017. utorak - Narodno pozorište Užice,
15. jun 2017. četvrtak - Puls teatar Lazarevac,
16. jun 2017. petak - Narodno pozorište Kikinda.


Povratak na vesti