Premijera predstave „Tramvaj zvani želja” u Beogradskom dramskom pozorištu

Novu sezonu u Beogradskom dramskom pozorištu otvoriće premijera predstave „Tramvaj zvani želja”, u režiji Lenke Udovički, u subotu 3. septembra, od 20 h. Premijera će biti održana na maloj sceni „Predrag Pepi Laković”.

 Predstava je pred publikom odigrana već sedam puta, a glumci smatraju da na premijeru dolaze uigraniji nego ikada. Višestruko nagrađivano delo i klasik Tenesija Vilijamsa govori o nekim savremenim temama, kao što su alkoholizam, mentalna labilnost, stanje ljudske duše, emocije svojih junaka, homoseksualnost, položaj žena u današnjem društvu i mnogim drugim veoma bitnim temama.

Vanja Nenadić, koja tumači ulogu Stele, izjavila je: „Meni je ovo treća saradnja sa Lenkom, može se reći i treća sreća, smatram da je ovo kruna naše saradnje. Drago mi je da je Lenka odlučila da ovo delo postavi kao klasično, to nam je sa glumačke strane veoma falilo. Želim da se zahvalim na koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i Ulysses teatra, mislim da su nam te saradnje u ovim vremenima strašno važne i da time brišemo granice koje nam se konstanto postavljaju, što namerno, što ne.” 

Glumac Marko Todorović naznačio je da je uloga Miča znatno drugačija od svih njegovih prethodnih uloga i na vest da je dobio ulogu odreagovao dilemom kako će on to izvesti i koliko je ta uloga daleko od njega, ali je već od prve probe dobio vetar u leđa i oslobodio se sumnje. Rekao je da je ovo jedna od onih predstava koja se igra za tišinu, kada se čuje svaka reakcija i svaki uzdah publike. Dodao je: „Imati priliku da se ovakav komad radi, naravno ima i dosta odgovornosti, kako zbog filma, tako i ja zbog Miča. Karl Malden je za ovu ulogu dobio oskara, odgovornost je bila velika, a ja sam pokušao da napravim nešto što je bilo drugačije, kao i sve moje kolege, naravno i mislim da smo uspeli u tome.”

Branka Katić je rekla da je uloga Blanš za nju do sada najteža koju je odigrala. „Zbog svih svojih stradanja, ona dolazi već sva potpuno raštimovana, prvu traumu je doživela sa šesnaest godina, a onda sve što se nakon toga desilo je kao neka loša vožnja u luna-parku. Sve je dublje padala u svoj očaj i bol, alkoholizam. Rođena je u privilegiji i sve je to izgubila, a sada dolazi kod sestre sa 65 centi u džepu i raskošnim haljinama, pokušavajući da zamaskira i sakrije kako se zapravo oseća. Ja se nakon igranja ove predstave osećam kao da je tramvaj prošao preko mene.”, dodala je da je imala strah da „bude” Blanš šest sati dnevno na probama i da ne poludi, ali kako Tenesi Vilijams kaže da njega ne interesuje umetnost koja ne ide do kosti i do krvi, te dodaje da je shvatila da nema foliranja, puta okolo i površnosti u pokušaju da se „pronađu” njegovi likovi.

Ansambl predstave čine: Branka Katić, Miloš Petrović Trojpec, Vanja Nenadić, Marko Todorović, Jovo Maksić, Nikola Malbaša, Nađa Sekulić, Bojana Stojković i Miloš Lazarov.

Foto: Angelina Marković (hocupozoriste.rs)