Jedna od najpoznatijih komedija, u formi mjuzikla – „Neki to vole vruće” - rađena je po motivima istoimenog filma, u režiji Aleksandra Marinkovića, koji gaji veliku ljubav prema specifičnom žanru - mjuziklu, a to je publika mogla da oseti ne samo kroz njegov intrigantan tekst, već i šarmantno odigran lik.
Među razlozima zbog kojih vredi pogledati ovaj mjuzikl svakako jesu harmonično raspoloženje u publici, glasan smeh i tapšanje publike, kao i, naravno, odmah rasprodate karte za svako izvođenje.
Scenografija oslikava svakodnevnicu čikaških ulica koja izgleda bezbedno, jer je čini puno ljupkih lica. No, dešavaju se preokreti pojavom nasilničkih bandi koje učine da sva ta lica odjednom nestanu. Njihovom pojavom, ulica je mračnija, čuju se samo rafali, a uz njih i vrisci. Glavnu žensku ulogu Puslice tumači Dragana Mićalović, koja blista na sceni zajedno sa plesnim ansamblom. Predstava počinje racijom policije u ilegalnom noćnom klubu. Dvoje muzičara bez posla zatekli su se u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu i prisustvovali gangsterskom masakru. Uspevaju da pobegnu, ali postaju traženi svedoci. Iz problema u problem, kreću na turneju na Floridi sa ženskim muzičkim orkestrom, te bez izbora svoje cipele zamenjuju štiklama, a odelo - vrcavim haljinama.
Za uvežbane plesne tačke i performanse, koreografski ujednačene od početka do kraja i na visini zadatka, zaslugu preuzima koreograf Nebojša Gromilić. Kostimi uspevaju da ožive radnju koja se odvijala u Čikagu sredinom 20. veka, igračice su posebno upečatljive, noseći izazovne komade sa puno šljokica, dok su momci uz kruta odela i šešire dočarali opasne momke iz gangsterskog klana. Podijum prepun plesača i glumaca uspeva u publiku da donese duh jednog vremena. Veliki deo zasluge naravno pripada i orkestru, koji prati celu priču uz odgovarajuće i energične melodije. Takođe, i vokalnim izazovima su glumci uspeli da se odazovu i da stvore jednu veselu i prijatnu atmosferu. Sve navedene pomoćne stavke za izvedbu ovakve muzičke komedije, stvaraju umetničku notu spoja svih grana umetnosti, muzike, pokreta, glume, sve na jednom mestu. Život bez umetnosti je siromašan, čini društvo nedovoljnim i suviše dosadnim. Uvažavanje raznih novosti u pogonu umetnosti čini čoveka ispunjenijim i slobodnijim, makar u svojim mislima.
Mir i sreća se ne nalaze gde vi mislite, već gde želite da se nalazi, sve je to do percepcije vašeg razmišljanja. Ne postoji tabla koja će vas usmeriti na pravi put, možda nekad skrenete sa njega, ali je bitno da se vratite u povoljnom smeru. Nebitno je da li živite u velikom gradu, u Čikagu ili Nišu, već je bitno kako živite, da li ste ispunjeni i zadovoljni? Ispunite život pesmom, ljubavlju i prijateljima i živite bez pravila, kao da vam je poslednji dan.
Možemo biti stari, mladi, niski, visoki, možemo biti šta hoćemo, starost i izgled ne može uticati na to kako se osećamo, jer niko nije savršen. Savršenstvo ne postoji, to je izmišljen ideal koji treba svaki čovek da prilagodi samom sebi. Lepota je prolazna, ali životno iskustvo koje prikupljamo i nosimo sa sobom je večno. Ljubav postoji kako bi čovek imao utočište od oholog sveta. Nek se ulicom čuje muzika, smeh, a manje neiskrenih reči, galame i nasilja. Rizik u životu, nema uvek loš ishod, nekad bez rizika nema ni pomaka. Aktivirajte svoju dušu, srce i ne dozvolite da vam se oduzme ono za čim najviše čeznete.
Foto: Narodno pozorište Niš
