Završen 49. Ex teatar fest


U nedelju, 5. juna održan je poslednji dan 49. Ex teatar festa u organizaciji Doma omladine Pančevo.

Dan je započet predstavom za decu „Skaska o Aski” autorke Sanje Krsmanović Tasić u izvođenju i produkciji Omladinskog pozorišta PATOS iz Smedereva, a nastavljen je radionicom savremenog cirkusa u organizaciji Ineks teatra iz Beograda, koja je zbog vremenskih uslova održana u Malom klubu Doma omladine Pančevo.

Uledila je predstava „Telo pamti”, još jedno delo autorke Sanje Krsmanović Tasić u produkciji Hleb teatra iz Beograda. Ona je i koreografkinja ove plesne predstave koja je posvećena Smiljani Mandukić, ali i igračima i igračicama koji su zajedno sa njom pravili prve baletske korake na ovim prostorima. Putem projektora gledamo ispovesti iz arhive RTS-a Natalije Đorđević (1923), Jelice Golubović (1924), Jovana Despotovića (1932) i Dubravke Maletić (1939), koji pričaju o svojim počecima, kako i zašto su krenuli na balet, šta im je to značilo u mladosti, a šta kroz život i naravno šta im je značio rad sa Smiljanom Mandukić. Na snimcima u dubokoj starosti i dalje isijavaju sreću koju im je igra donosila. Malo rečima, a mnogo više pokretom na sceni, ispred nas sa njima komuniciraju Jovana Mihić i Sara Tasić, dve mlade igračice koje su na početku puta koji su im ucrtale njihove starije kolege. Slušajući šta im je bilo važno u počecima, koliko su i kako vežbali, njih dve upijaju savete starijih igrača i kroz igru nam prezentuju njihovo razumevanje iskazanog. Po aplauzu na kraju možemo konstatovati da su radost igre tokom ovih sat vremena osetili svi u publici, bez obzira na pređašnju ljubav prema baletu.

Ovogodišnji Ex teatar fest zatvoren je monodramom „Šuma na kraju vremena” Terirem produkcije po tekstu Monje Jović u režiji Ivana Jovića. Glumica Anđela Popović prolazi kroz sedam likova pričajući nam samo naizgled nepovezane priče. Hronološki od 19. veka preko Prvog i Drugog svetskog rata, perioda komunizma, građanskog rata 90-ih do savremenog problema iseljavanja iz Srbije, ona nam predstavlja ulogu malog čoveka, tačnije žene, tokom velikih istorijskih događaja. U ovim događajima žene su retko u ulozi glavnih aktera, više nekako trpe posledice, kao što su nemaština, više puta spomenuta glad, ali i gubitak bliske osobe ili sopstvenog doma. Predstava je vrlo statična, glumica tekst izgovara sedeći u istoj stolici, dok za to vreme obmotava određeni predmet crvenom vunom; prelazak iz jednog u drugi lik manifestuje se prostom promenom obuće od opanaka, preko vojničkih čizama do cipela na štiklu. Između ličnih ispovesti glumica izlazi iz likova i čita stručne, tačnije medicinske ili istorijske komentare na neke pojmove povezane sa prethodno ispričanom pričom, na primer tekst o posttraumatskom sindromu. Spomenuta statičnost u stvari dopušta sjajno napisanom tekstu da u potpunosti dođe do izražaja i dopre do svakog u publici. Iako su likovi u pričama naizgled potpuno nepovezani, određene niti priče se provlače od početka do kraja: odnos čoveka i društva prema životu, prema prirodi, prema kulturi, prema drugim ljudima, pokazajući da suština životnih problema kroz vekove ostaje ista.

Predstava je završena uz dug aplauz i međusobno zahvaljivanje glumice i publike, nakon čega su se publici i učesnicima zahvalili organizatori i selektorka Sunčica Milosavljević. Ovakav kraj nam ostavlja velika očekivanja za jubilarni 50. Ex teatar fest koji će se održati 2022. godine.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste