U nedelju, 5. juna održan je poslednji dan 49. Ex teatar festa u organizaciji Doma omladine Pančevo.
Dan je započet predstavom za decu „Skaska o Aski” autorke Sanje Krsmanović Tasić u izvođenju i produkciji Omladinskog pozorišta PATOS iz Smedereva, a nastavljen je radionicom savremenog cirkusa u organizaciji Ineks teatra iz Beograda, koja je zbog vremenskih uslova održana u Malom klubu Doma omladine Pančevo.
Uledila je predstava „Telo pamti”, još jedno delo autorke Sanje Krsmanović Tasić u produkciji Hleb teatra iz Beograda. Ona je i koreografkinja ove plesne predstave koja je posvećena Smiljani Mandukić, ali i igračima i igračicama koji su zajedno sa njom pravili prve baletske korake na ovim prostorima. Putem projektora gledamo ispovesti iz arhive RTS-a Natalije Đorđević (1923), Jelice Golubović (1924), Jovana Despotovića (1932) i Dubravke Maletić (1939), koji pričaju o svojim počecima, kako i zašto su krenuli na balet, šta im je to značilo u mladosti, a šta kroz život i naravno šta im je značio rad sa Smiljanom Mandukić. Na snimcima u dubokoj starosti i dalje isijavaju sreću koju im je igra donosila. Malo rečima, a mnogo više pokretom na sceni, ispred nas sa njima komuniciraju Jovana Mihić i Sara Tasić, dve mlade igračice koje su na početku puta koji su im ucrtale njihove starije kolege. Slušajući šta im je bilo važno u počecima, koliko su i kako vežbali, njih dve upijaju savete starijih igrača i kroz igru nam prezentuju njihovo razumevanje iskazanog. Po aplauzu na kraju možemo konstatovati da su radost igre tokom ovih sat vremena osetili svi u publici, bez obzira na pređašnju ljubav prema baletu.
Ovogodišnji Ex teatar fest zatvoren je monodramom „Šuma na kraju vremena” Terirem produkcije po tekstu Monje Jović u režiji Ivana Jovića. Glumica Anđela Popović prolazi kroz sedam likova pričajući nam samo naizgled nepovezane priče. Hronološki od 19. veka preko Prvog i Drugog svetskog rata, perioda komunizma, građanskog rata 90-ih do savremenog problema iseljavanja iz Srbije, ona nam predstavlja ulogu malog čoveka, tačnije žene, tokom velikih istorijskih događaja. U ovim događajima žene su retko u ulozi glavnih aktera, više nekako trpe posledice, kao što su nemaština, više puta spomenuta glad, ali i gubitak bliske osobe ili sopstvenog doma. Predstava je vrlo statična, glumica tekst izgovara sedeći u istoj stolici, dok za to vreme obmotava određeni predmet crvenom vunom; prelazak iz jednog u drugi lik manifestuje se prostom promenom obuće od opanaka, preko vojničkih čizama do cipela na štiklu. Između ličnih ispovesti glumica izlazi iz likova i čita stručne, tačnije medicinske ili istorijske komentare na neke pojmove povezane sa prethodno ispričanom pričom, na primer tekst o posttraumatskom sindromu. Spomenuta statičnost u stvari dopušta sjajno napisanom tekstu da u potpunosti dođe do izražaja i dopre do svakog u publici. Iako su likovi u pričama naizgled potpuno nepovezani, određene niti priče se provlače od početka do kraja: odnos čoveka i društva prema životu, prema prirodi, prema kulturi, prema drugim ljudima, pokazajući da suština životnih problema kroz vekove ostaje ista.
Predstava je završena uz dug aplauz i međusobno zahvaljivanje glumice i publike, nakon čega su se publici i učesnicima zahvalili organizatori i selektorka Sunčica Milosavljević. Ovakav kraj nam ostavlja velika očekivanja za jubilarni 50. Ex teatar fest koji će se održati 2022. godine.
