Neonske reklame na Tajms Skveru, spektakulrane scenografije, glamurozni kostimi, muzika, ples, zvezde... jednom rečju – Brodvej! Ukoliko ste ljubitelj muzičkog teatra i posećujete Pozorište na Terazijama, iskusili ste do sada makar i delić brodvejskog duha, a ako mjuzikl u pozorištu i nije vaša šoljica čaja, brodvejska čarolija teško da je mogla da vas zaobiđe makar kroz filmske adaptacije (da, „Briljantin“, „Čikago“, „Mamma mia“, „Jadnici“ i mnogi poznati mjuzikli na filmskom platnu nastali su prvo na pozorišnim daskama!). Brodvejsko pozorište sa mjuziklom na čelu, pored Holivuda je najuticajniji produkt industrije zabave. Možda vam se reč industrija učini pogrešno stavljena u istu rečenicu zajedno sa pozorištem, ali videćete da je u pitanju pozorište potpuno drugačije od onoga na šta smo mi navikli.
Šta je ustvari Brodvej?
Da počnemo od toga šta znači izraz „brodvejsko pozorište“. Ukoliko ste u nekom američkom filmu videli u kadru raskošni ulaz u pozorište na Tajms Skveru sa ogromnim bilbordom na višespratnici i pomislili - to je to, bili ste u pravu, ali i niste. Brodvejsko pozorište je naziv za grupu od 41 pozorišta koja se nalaze u tzv. Pozorišnom distriktu na Menhetnu, Njujork. Od svih tih pozorišta samo se 4 nalaze na Tajms Skveru, dok su ostala raspoređena u brojnim poprečnim uličicama ove oblasti. Poznati dramaturg i oskarovac, Ronald Harvud, slikovito opisuje ovaj prostor:
Tu se kao reka kreće populacija podvodača i prostitutki, pijanaca i narkomana, neuglađenih policajaca, uličnih prodavaca i uličnih muzikanata, ekscentrika i protuva, kao i običnih Ijudi koji idu za svojim običnim poslovima, i turista koji idu za svojim. I danju i noću taj prostor vibrira energijom, opasnošću i bujnošću; on je vašarski, bučan i bestidan. Tek u sitne jutarnje sate, kada neonske reklame izblede dolaskom dana, kada su ljudi i saobraćaj u maloj oseci, pojavi se neka vrsta snuždene lepote. Jer veći deo preostalog vremena to mesto kao da je zaposeo neki mahniti demon. Torbareći sopstvenu robu u ovoj kompaktnoj areni pod pritiskom maničnih aktivnosti, tu su se smestila pozorišta Njujorka.
Osim prostorne odrednice, ono što je i važnije da bi se neko pozorište smatralo Brodvejem jeste da ima minimum 500 sedišta u gledalištu. Ukoliko je manje od 500, a više od 100, u pitanju je off Brodvej, a ukoliko je manje i od 100 govorimo o offoff Brodveju. Ova manja pozorišta posetićete ukoliko ste ljubitelj novih, eksperimentalnih, avangardnih pozorišnih izraza – što vište „off-ova“, to je manje komercijalno. Sam Brodvej rezervisan je za najpopularnije i najširoj publici najatraktivnije naslove, pa nije ni čudo što iako se izvode i dramske predstave, autentični brodvejski prozivod – mjuzikli, ipak dominiraju.
Mjuzikl
Mjuzikl se kao žanr razvio u punom sjaju u prvoj polovini dvadesetog veka. Njegovo poreklo možemo naći u evropskoj opereti, ali onaj ključni začin koji mu daje autentičnost valja tražiti u čisto američkoj tradiciji 19. veka. Minstrel šou je, mada ne baš pozitivan primer s obzirom na njegovu rasističku osnovu, jedan od tih domaćih uticaja. Ova vrsta performansa podrazumevala je bele glumce koji su bojili svoje lice u crno, pevali i igrali „crnačke“ pesme, pri tome stvarajući tipizirajuće stereotipne likove afroamerikanaca koji su po pravilu bili budalasti, sujeverni, lenji. Drugi važan uticaj koji je pravi reprezent one stare „there is no bussines like show bussines“ jeste lik i delo Fineasa Barnuma. Njegov cirkus u kome je je bilo čak 3000 mesta i u kome je osim vodvilja i melodrama prikazivao atrakcije poput crnkinje koja je navodno imala 160 godina i patuljka Tome Palčića, najbolje reprezentuje potonju filozofiju spektakla koja se razvila na Brodveju.
Prvi mjuzikli samo su u naznakama ličili da ono što danas možemo videti. Priče su bile krajnje jednostavne, fokus je bio uglavnom na običnom umornom poslovnom čoveku i njegovim dogodovštinama, scene labavo povezane umetnutom muzikom koja je podsećala na kompozicije Štrausa i Šuberta i nije imala baš nikakve veze sa samom radnjom. Poenta je bila da bude što smešnije i da je na sceni što više lepih i atraktivnih horistkinja (ukoliko vas zanima kako je to izgledalo, preporučujemo da pogledate predstavu „Brodvejske vragolije“ Pozorišta na Terazijama).
Mjuzikl koji je uveo revolucionarnu promenu u pogledu priče koja je po prvi put bila ozbiljna i bavila se nekim važnijim pitanjima koja su se ticala društva bilo je „Ploveće pozorište“ (bavilo se, između ostalog, temom mešanja rasa). Još jedna novina koju uvodi ovaj mjuzikl svojim brojnim promenama scenografije jeste danas opšteprihvaćena konvencija o toku predstave u kojoj imamo smenu scena – song – promena dekora. Autor priče „Plovećeg pozorišta“ je Oskar Hamerstajn, sa kojim definitivno počinje dominacija priče, tzv. Knjige mjuzikla.
Najznačajnijih Hamerstajnov projekat međutim defnitivno je čuvena „Oklahoma!“ sa kojom ovaj žanr dobija svoju konačnu formu. Od priče koja je ponovo ozbiljna (dešava se čak i ubistvo na sceni), preko muzike koju je radio Robert Rodžers i koja sada prirodno izrasta iz radnje nadopunjujući je, pa sve do koreografije Agnes DeMil koja prvi put u mjuzikl unosi elemente baleta i čini je integralnim delom priče – u ovom mjuziklu sve kockice su se spojile i rođen je mjuzikl kakav nam je poznat i danas. „Oklahoma!“ je premijerno izvedena van Njujorka, u nekom manjem gradu, nakon čega su izvršene brojne intervencije kako na tekstu, tako i na muzici i plesu, pa je čak i sam naziv promenjen pre prave, njujorške premijere. Ova praksa održala se na Brodveju do danas, i samo je jedna od mnogih produkcionih konvencija koje su vrlo specifične.
850 dolara za kartu
Da, dobro ste pročitali, za trenutno najpopularniji mjuzikl na Brodveju „Hamilton“ za najbolje karte morali biste da izdvojite čak 850 dolara! Ukoliko biste da budete skrominiji i gledate predstavu iz ptičije perspektive cena bi bila tričavih 200 dolara. Naravno, ovo je ekstremni primer i prosečne karte možete naći po pristupačnijim cenama, ali svakako je jasno da se radi o mnogo drugačijem odnosu prema pozorištu nego što je slučaj kod nas. Tu nema uzvišenih ideja o umetnosti koja menja svet, nekim višim ciljevima i zanosima: u pitanju je šoubiznis, poenta je privući što više publike i zaraditi što više para.
Apsolutno sve je podređeno tome, pa se predstava igra sve dok je producentima to isplativo. Pri tome nema repertoara, u jednom pozorištu igra se samo jedna predstava i to može da traje godinama! Rekorder je „Fantom iz opere“ koji se igra bez prekida od 1988. godine u pozorištu Madžestik i do sada je imao 13370 izvođenja, a njega prate „Čikago“ iz 1996. i „Kralj lavova“ iz 1997. oba sa po više od 9000 izvođenja. Predstave se igraju svakog dana osim nedelje, a ponekad i dva puta dnevno. Na kraju, kada se njujorška publika potpuno iscrpi i predstava zatvori, nije na odmet da producenti izvuku još neki dolar turnejom po drugim gradovima u državi, pri čemu se dešava da naprave i po nekoliko paralelnih ekipa koje istovremeno igraju u različitim mestima. Možete li da zamislite da ste glumac i da godinama igrate samo jednu ulogu?
Kada smo već kod glumaca, u cilju što boljeg marketinga brodvejske produkcije neretko angažuju zvezde. Tako su na ovim daskama igrala mnoga poznata imena poput Džona Travolte, Meril Strip, Hjua Džekmana, Robina Vilijamsa, Džulije Roberts, Al Paćina i mnogih drugih. Problem sa filmskim zvezdama je što oni nisu baš najvoljniji da se obavežu na duži period, pa su njihovi angažmani uglavnom kratki i služe da bi se inicijalno privuklo što više publike, pri čemu su turisti glavna ciljna grupa. Tu stupaju na scenu umetnici opredeljeni isključivo za pozorište koje ćete retko kada imati priliku da vidite u filmu ili seriji, pa je ta podela na filmske i pozorišne glumce neuporedivo izraženija nego kod nas. I jedni i drugi imaju priliku da šetaju po crvenom tepihu i dobijaju priznanja u vidu nagrada, pa je tako Toni isto što je na filmu Oskar, sve sa atraktivnom svečanom dodelom koja se prenosi preko televizije.
Beg od stvarnosti
Na kraju treba reći da brodvejski mjuzikl nije ipak samo trka za zaradu. On je fantastičan vid zabave koji uveseljava milione ljudi godišnje, a umetnicima pruža mogućnost da izraze sve svoje talente u punom sjaju. Pri tome, osim što zabavlja, može da se bavi i vrlo ozbiljnim, a u svakom slučaju svima nama poznatim i bliskim temama. Nema kontinenta na kome nisu kupljena autorska prava za izvođenje autentičnog i spektakularnog brodvejskog mjuzikla jer je on svojevrstan beg od stvarnosti koji je iz godine u godinu sve popularniji. Za kraj vam ostavljamo nekih od najpopularnijih brodvejskih pesama, da pobegnete bar delimično i na kratko:
- Cell block tango („Čikago“)
- I dreamed a dream („Jadnici“)
- Summer nights („Briljantin“)
- Phantom of the opera („Fantom iz opere“)
- Alexander Hamilton („Hamilton“)
- Honey honey („Mamma mia“)
- Cabaret („Kabare“)
- Memory („Mačke“)
- Hair („Kosa“)
- America („Priče sa zapadne strane“)
