Aleksandar Đinđić: "Nikada nije previše angažovanih predstava"

Nikola Bešlić
jul 2018.

U sredu 1. avgusta u Kragujevcu počinje prvi BAŠTeAtar, festival profesionalnih pozorišnih trupa nezavisnih produkcija. Tim povodom razgovarali smo sa Aleksandrom Đinđićem, selektorom festivala, glumcem i docentom glume na Fakultetu umetnosi u Kosovskoj Mitrovici.

Kako je došlo do osnivanja BAŠTeAtar festivala?

Glavni inicijator je Đorđe Đoković koji je desetak meseci na čelu Doma omladine u Kragujevcu. Za manje od godinu dana mnogo stvari je, zahvaljujući njegovom angažmanu, tamo pokrenuto, a s obzirom da je i sam glumac i da se, shodno tome, intimno najviše interesuje za pozorište, došao je na ideju da pokrene i festival. Kasnije su usledili naši zajednički razgovori na tu temu – kakav festival želimo, kojoj ciljnoj grupi se obraćamo, kakve bismo predstave dovodili i slično. Tako smo došli do formulacije, koncepta festivala,  ali i (pod)naslova -  FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠNIH TRUPA I NEZAVISNIH PRODUKCIJA. Kasnije je festival dobio i naziv BAŠTeAtar.

Zašto ste se opredelili da uslov za prijavu bude da predstave nisu na repertoaru nijednog pozorišta?

Razlozi su jednostavni. Po mom mišljenju, a siguran sam da će se i Đorđe složiti, institucionalna pozorišta su uglavnom postala mrtvački dosadna, bulevarska ili sasvim neodređena u repertoarskom, esteskom i sadržajnom smislu. Ne volim da generalizujem, ali bojim se da se stvari manje-više dogovaraju po principu “'Ajd da režiraš nešto, al' nek je komedija“. Čak i da nisam u pravu, evidentno je da se na većini naših scena ne proba ništa novo, da se ne rizikuje, već se uporno ostaje na onoj staroj dosadnoj, učmaloj trasi. Ne kažem da se ne dese neke izvanredne stvari, ali su retkost i na nivou su statističke greške. Zato je naš fokus bačen na predstave koje ne pripadaju nijednoj instituciji. Nadali smo se da ćemo tu pronaći sveže, beskompromisne predstave koje su nastajale iz unutrašnje potrebe da se o određenoj temi progovori, iz entuzijazma, iz kreativnih ličnosti onih koji će, nažalost, još neko vreme sačekati na neku od institucionalnih scena.

Kojim kriterijumima ste se vodili prilikom selekcije?

Nekoliko principa su se nametnula tokom slekcije. Kao prvo, želeo bih da kažem da su za naš festival stigle 43 prijave iz zemlje i regiona. Fantastičan broj! Zadatak koji sam sebi potom postavio bio je da razvrstam predstave u nekoliko kategorija. Tako sam ih izdvojio u tri grupe: prvoj grupi pripadale su studentske predstave, u drugu grupu svrstao sam predstave zabavnog ili “laganijeg” karaktera i treću grupu činile su  predstave koje svojom temom, snagom i scenskom artikulacijom govore o nekim važnim društvenim ili ličnim, intimističkim problemima. Iako se iz svake od tri grupe moglo izdvojiti više dobrih predstava, odlučio sam se da ove godine to budu predstave iz treće grupe. Veliki broj kvalitetnih predstava nalazio se i u grupi studentskih predstava. Ipak, one nisu bile centar mog interesovanja ove godine, ali to ne znači da već sledeće koncept za selekciju neće biti okrenut baš ka ovakvim ostvarenjima. Kada sam se, dakle, odlučio koji tip predstava će činiti okosnicu ovogodišnje selekcije, trudio sam se da od prijavljenih odaberem one koje su svojim scenskim uprizorenjem i profesionalnošću, po mom mišljenju, najbolje. I ovih pet predstava koje se nalaze u ovoj selekciji čine me radosnim i zadovoljnim selektorom prvog BAŠTeAtra. 

Kako, s obzirom na prijavljene predstave, komentarišete stanje na nezavisnoj sceni u Srbiji i regionu?

Ono je živo, ali oseća se, čini mi se, nedovoljna podrška da se mladi umetnici okupljaju u trupe ili grupe i stvaraju pozorište. Za to je, osim entuzijazma i sličnog pozorišnog ukusa, neohodna i izvesna finansijska ili druga slična podrška kako bi se nezavisna scena osnažila i postala vidljivija. Tako veliki broj mladih glumaca, reditelja ne bi jurio samo ka institucionalnom pozorištu, već bi se možda usudili da rade “svoje” stvari. To je, između ostalog,  i “misija” ovog festivala: osnažiti umetnike da kreiraju van institucija, a da se nadaju da će za to dobiti i neki novac dostojan rada, truda i talenta. Makar u bližoj budućnosti.

Odabrali ste društveno angažovane predstave. Koliko je važno da se pozorište bavi takvim pitanjima? Smatrate li da takvih predstava ima dovoljno danas?

Delimično sam i na ovo pitanje odgovorio kroz prethodne odgovore, ali da podvučem ili zaključim: nikada nije previše angažovanih predstava, posebno u društvu koje bi moralo da ima za cilj da edukuje mlade, osvešćuje ih i tako stvara samosvesne i odgovorne građane svojoj zemlji. Pri tom, ne mislim da je angažovano pozorište samo ono koje o gorućim temama, upirući prst sa scene, peva o slobodi. Ispred nas su i klasična dela iz naše i svetske literature koja treba dovesti u vezu sa sadašnjim trenutkom i videti šta nam Šekspir, Čehov, Molijer, ali i Domanović, Stanković, Simović poručuju. Voleo bih da, recimo, neka sledeća selekcija bude u ovom ključu.

Koliko je nezavisna scena bitna za pozorišnu scenu u celini?

Bitna je, pre svega, za mlade generacije glumaca, reditelja, dramaturga koji stasavaju i to ne u malom broju. Neki od njih, kako sam već rekao, možda bi želeli da grade svoje karijere na nezavisnoj sceni. E sad, kako da im se to omogući, a da oni mogu i da jedu hleb od toga, drugo je pitanje. Ili prvo.

Šta još kragujevačka publika može da očekuje od prvog izdanja BAŠTeAtar festivala?

Pre svega, publika BAŠTeAtra biće svedok živog pozorišta! A šta može da očekuje? Pa sigurno fantastičnih pet predstava, mnogo dobrih uloga, mnogo promišljenih režija... Osim toga, zamišljeno je i da se po završetku predstave održava okrugli sto na kome će se razgovarati o predstavi koja je te noći igrala. Posle toga, kao što je to slučaj na svakom dobrom festivalu, nadamo se dobrom druženju, povezivanju umetnika, razmeni kontakata, ideja za eventualnu buduću saradnju... Poslednje večeri žiri će dodeliti nagrade u pet kategorija i jednu specijalnu nagradu. I ništa više, ali ni manje nemojte očekivati od Festivala profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija – BAŠTeAtar. I to prvog. Vidimo se!

Foto: M.Kabašić.



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste