Ekipa A.N.F.I. teatra: „Koristimo festival kao alat za povezivanje zajednice čiji smo i mi deo”

Jedanaesti po redu A.N.F.I. teatar održaće se ove godine od 30. juna do 5. jula na nekoliko dobro poznatih, ali i novih lokacija u Kraljevu. Slogan ovogodišnjeg festivala je „Srce & lopata”, a tokom šest dana festivala, kraljevačku publiku očekuje šest predstava pozorišta iz Bečeja, Čačka, Beograda i Kragujevca, kao i bogat prateći program. O programu, izazovima i značaju ovogodišnjeg A.N.F.I. teatra razgovarali smo sa Borisom i Kristinom Anđelković, osnivačima i organizatorima festivala. 

„Srce & lopata” – pojasnite nam slogan ovogodišnjeg A.N.F.I. teatra. Šta on simbolizuje za vas i za učesnike festivala?

Kristina: To je naš festival. Tako funkcioniše. Sve što radimo na festivalu, sve što sam festival jeste, sve što osećamo mi koji smo deo njega i sve što ulažemo u njegovo nastajanje jeste LJUBAV. Ljubav prema gradu, pozorištu, mladima, Grupi. To je naša pokretačka snaga. 

Boris: Sa druge strane, poznati smo po tome da smo ceo festival osnovali i izgradili pomoću štapa i kanapa i da tako, manje-više, radimo i dan-danas. Moralo je mnogo da se potegne, da se uloži mnogo vremena, truda i pre svega rada. Zato lopata. Simbol rada, simbol stvaranja boljeg grada. 

Koji su bili izazovi u organizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala?

Boris: Program. Ove godine smo ubedljivo najveći broj puta imali „finalni” program festivala (hahahaha – ha!). Menjali smo datume, „pretumbavali” predstave koje igraju naše bratskosestrinske ekipe i nekim čudom uspeli da napravimo program. To je valjda draž festivala – nekad sve bude kako smo zamislili, a nekad bude i ovako – mada, ne bunimo se. Možda je rano da pričamo o tome, najavili su neko nevreme tokom sledeće nedelje. Prošle godine nas nije zaobišlo, pa smo menjali lokacije u hodu, ove godine se nadamo najboljem. 

Publika A.N.F.I. teatra već je navikla da festival svake godine otvara prostor za nove načine interakcije sa publikom. Šta će ovaj A.N.F.I. razlikovati od prethodnih? 

Kristina: Otvaramo neke nove prostore za igranje predstava. Ekipa iz „Tri groša” će igrati predstavu „Prosidba” u dvorištu jedne kuće na uglu Jug Bogdanove i Hajduk Veljkove. Osvajamo polako sve delove grada. Prvi put imamo zvanični muzički program, na zatvaranju nam gostuje PeriLemiBas iz Beograda.

Ozbiljno smo shvatili apele da se više pojavljujemo na mrežama, u medijima, na raznim platformama – krećemo sa podkastom na Radiju Sloboda, ali biće ga i u onlajn formi. Tokom šest dana, svakog dana, javljamo se sa udarnim vestima sa festivala. Biće komentara na predstave, biće gostiju, najava programa. Baš se radujemo ovom novom formatu. 

Već nekoliko godina unazad, u okviru festivala odvijaju se i programi za decu, poput radionica cirkusa i poezije ove godine. Koliko vam je važno da angažujete publiku od najmlađeg uzrasta?

Kristina: Koristimo festival kao alat za povezivanje zajednice čiji smo i mi deo. Trudimo se da napravimo programe koji će biti namenjeni svima koji žele da uživaju u kulturnim sadržajima, bili oni alternativni ili tradicionalni. Sastavni deo Grupa Grupe je i Grupica Grupica koja postoji već 10 godina. Time dajemo do znanja da nam je jako važno da od najranijeg uzrasta radimo sa decom, da ih naučimo da se igraju, da čitaju, uče i razvijaju se zajedno sa nama. Kasnije oni postaju deo starije ekipe i stasavaju u kvalitetne ljude. 

Kako su učesnici i posetioci prošlogodišnjeg izdanja reagovali na festival? Imate li neko posebno drago sećanje?

Boris: Prošle godine smo obeležili jubilarni deseti festival. Lepa brojka i prilika da se osvrnemo i shvatimo šta smo sve uradili za sve to vreme. Ne znamo šta bismo izdvojili, bio je jednako drugačiji i ljubavan kao i svaki pre njega, ali ipak zauzima neko posebno mesto. Sve je bilo nekako lako, prvi put smo iskoristili železničku stanicu kao pozorište za predstavu „Tamo gde pevaju”, došlo je mnogo mladih koji su želeli da budu deo festivala i da volontiraju. Rođendanski duh se osećao u vazduhu i svi su ga samo pratili.

Zašto je mladima, ali i lokalnoj zajednici važno da u Kraljevu postoji ovakav festival?

Boris: Nažalost, mi spadamo u jednu od onih opština koje imaju jako mali broj kulturnih sadržaja za mlade. Prepoznali smo to kao manu našeg grada i odlučili da okupimo te mlade ljude i da zajedno sa njima napravimo nešto što će oni pokloniti svojim vršnjacima. Tako smo postali jedini festival ovakvog tipa u Raškom okrugu. 

Važno je da mladi imaju neko mesto gde mogu da budu svoji, mesto gde su sigurni i gde mogu da se izraze kroz glumu, pokret, da budu ono što jesu. To i jeste misija Grupa Grupe i A.N.F.I. teatra i zato se trudimo da što veći broj njih bude deo razvojne grupe i volonterske ekipe. Ponosni smo na to da ove godine čak 40 mladih ljudi učestvuje na festivalu.

Kako biste opisali energiju i atmosferu A.N.F.I. teatra?

Kristina: Prijateljstvo. Ljubav. Bleja. Za A.N.F.I. toliko.