Milovan Filipović za HuP: 'Pozorište je nastalo iz ljudske potrebe za duhovnim pročišćenjem, ali je opstalo jer je ljudima pružalo razonodu i opuštanje.'


sep 2017.

Milovan Filipović, glumac i vršilac dužnosti direktora Drame Srpskog narodnog pozorišta, rođen 8. oktobra 1975. u Mokroj Gori, Užice. 

Glumu u klasi profesora Branka Pleše diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1997. Dobitnik Nagrade „Predrag Peđa Tomanović“ kao najbolji diplomirani student glume.

U stalnom angažmanu u Srpskom narodnom pozorištu od 1. oktobra 1997.

Od 5. septembra 2017. je vršilac dužnosti direktora Drame SNP-a.

Šta za Vas znači pozorište?

Pozorište je utočište od stvarnosti, prostor za kreativnost. Za mene je pozorište i važan deo života, ali ne i sam život... Jer se živeti mora i van pozorišta.

milovan-filipovic02

Scena iz predstave "Sluga dvaju gospodara", Foto: Branislav Lučić

Šta mislite da je trenutna kulturna strategija Srbije?

Mogu da odgovorim šta bi ona trebalo da bude. Korak sa savremenim kulturnim tokovima, bez zanemarivanja tradicionalnog. Eliminisanje štetnih i zaglupljujućih medijskih sadržaja i omogućavanje kulturne edukacije kako stvaralaca, tako i publike.

Šta je za Vas prioritet sada kada ste došli na poziciju direktora Drame Srpskog narodnog pozorišta?

Podizanje radne energije Ansambla, uključivanje značajnog broja mladih kolega u naš rad, osmišljen i konkurentan repertoar. Omogućavanje rada sa istaknutim rediteljima koji bi doprineli i individualnom i kolektivnom napretku u našem Ansamblu. Takođe i osposobljavanje Kamerne scene za repertoarski hrabrije poteze.

Da li planirate da se u novoj sezoni pozabavite kvalitetom odnosa sa drugim pozorištima iz zemlje i sveta?

Naravno, to je nešto što bi trebalo da se podrazumeva i mi već imamo saradnju sa mnogim pozorištima i u zemlji i regionu. Naravno, cilj nam je da naše najbolje predstave vidi i publika u celoj Evropi, a to zahteva bolju komunikaciju i organizovanost. Pokušaćemo da u tom smislu iskoristimo ne samo naše kontakte, već i one koje imaju festivali na kojima smo uspešno učestvovali. Konkretno imamo dogovorenu saradnju sa Narodnim pozorištem iz Beograda,i razmena predstava sa njima se uspešno odvija. Isto tako postoji mnoštvo poziva za predstavu „Na Drini ćuprija“ i nadam se da ćemo realizovati ta gostovanja.

milovan-filipovic03Da li mislite da se beži od kritičkog teatra, od komada koji nas teraju na preispitivanje?

Gotovo svako pozorište ima nekoliko repertoarskih linija. Jedna od njih je i ona koja proizvodi predstave koje teraju na preispitivanje. Nije zadatak pozorišta da uvek proizvodi samo predstave tog tipa. Suštinski pozorište je nastalo iz ljudske potrebe za duhovnim pročišćenjem, ali je opstalo jer je ljudima pružalo razonodu i opuštanje. Danas u repertoarima imamo od svega po nešto. Osim nekih pozorišta koja insistiraju na specifičnostima. Srpsko narodno pozorište je nacionalni teatar i mora da neguje sve žanrove.

Sunovrat sistema vrednosti je naročito vidljiv. Kako planirate da predbrodite taj problem?

Naše je da se bavimo svojim poslom, i samim tim se borimo za sistem vrednosti. Mi negujemo i klasičnu literaturu bavimo se velikim piscima i njihovim najznačajnijim delima i time dajemo svoj doprinos uspostavljanju pravih vrednosti u društvu. Teško je baviti se visokokvalitetnom umetnošću, a u isto vreme ekonomski opstajati.

Koliko mladih ima u pozorištima danas i koliko su motivisani da se bave kulturom, bilo kao gledaoci, bilo kao stvaraoci?

Pored svih problema o kojima smo već govorili, mladi ljudi su zainteresovani i za bavljenje i praćenje pozorišta. Naša misija jeste da stvaramo i publiku i same stvaraoce. Dobro je da sve više mladih dolazi na naše predstave i pokazuje interesovanje za pozorište. Što se tiče autora i reditelja mogu da kažem da znam da postoje, ali nekako nisu dovoljno vidljivi. Talentovanih glumaca ima zaista puno, i neophodno je da budu još prisutniji na scenama.

Koja bi bila Vaša poruka mladim glumcima i rediteljima, koji su na početku svoje karijere?

Edukacija, rad na sebi, samopouzdanje, samopoštovanje i  neodustajanje.

 

Autor: Katarina Đoković