Treći dan A.N.F.I.Teatra u Kraljevu protekao je uz gromoglasne ovacije publike, koja je dugo stajala nema ispred neverovatnih sedam glumaca predstave „Ako dugo gledam u ponor“.
Predstava nastala u koprodukciji Kulturnog centra i Regionalnog pozorišta Novi Pazar, „Ako dugo gledaš u ponor“, predstavlja pozorišnu poemu rađenu po motivima romana Enesa Halilovića, pisanog po istinitim događajima. Režirao je Zlatko Paković. Kroz odrastanje devojčice u Novom Pazaru, u čijem je fokusu njen život između 16. i 18. godine, uviđamo najsnažniju poruku o položaju žene, po bilo kom osnovu – fizičkom, duhovnom, ekonomskom, verskom... Devojka se nakon osnovne škole zapošljava u farbici farmerki kod glavnog lokalnog mafijaša, kom ta fabrika predstavlja samo alibi za njegove mutne radnje sa narkoticima. Primorana da zarađuje za punomasni sir i šaku mesa svojim roditeljima, nažalost bogaljima, ona počinje da trpi zlostavljanje i gotovo svakodnevno silovanje od svog šefa. Epicentar predstave tada postaje taj nemili čin i kroz više prizmi gledamo zamršenje, razrešenje ili potencijalno rešavanje problema, u kom sve do kraja vidimo kako siromasi, još posebno ženskog roda, ostaju na najnižoj lestvici društva. Robovanjem društvu, služenjem porodici i izgnanstvu mentaliteta, suočavamo se sa deprimirajućim detinjstvom i tragičnošću jedne mlade osobe, koja, nesnađena i teskobna, možda sedi pored nas, a možda smo to i mi sami. Jer, više ne postoje stvari koje se dešavaju drugima. Sve se dešava nama. Njoj. Ili meni.
Ansambl Regionalnog pozorišta, koji se potpisuje i kao dramaturg ove predstave, izneo je krajnje groznu temu, o kojoj defakto mora mnogo više da se govori od jedne odlične predstave, kroz mračne, deprimirajuće, ali snažne songove, igru mraka i svetla, interakciju sa publikom i konstantno menjanje uloga, među kojima se koriste igrom iz kontre – žena igra muškarca i obratno, ali i igre iz svog ličnog ja, glumac sa punom odgovornošću – imenom i prezimenom. U sat i po vremena kamernog uragana koji nas je zadesio na sceni Kraljevačkog pozorišta, niko nije ostao imun. Ni najmanje. Da li su nam zaista potrebne tragedije u kući i dvorištu da bismo se bar imalo osvestili i bilo šta preduzeli?
Nakon predstave, saznali su da su osvojili čak pet Sterijinih nagrada na ovogodišnjem 66. Sterijinom pozorju, na kom su igrali nekoliko dana pre festivala u Kraljevu, što je doprinelo opštom veselju i još jačem utisku o predstavi. Osvojili su: nagradu za najbolju predstavu u celini, nagradu za najbolje glumačko ostvarenje – Rifat Rifatović, nagradu iz fonda „Dara Darinka Čalenić“ za najbolju mladu glumicu – Anđela Marić, specijalnu nagradu za režiju - Zlatko Paković, kao i Sterijinu nagradu za originalnu scensku muziku - Božidar Obradinović. Takođe, na A.N.F.I.Teatru su laureati zahvalnosti za dugogodišnju tradiciju predstava koje uvek podstaknu na mišljenje i obogate nas.
Regionalno pozorište Novi Pazar jedno je od najmlađih pozorišta u Srbiji. Oni predstavljaju višenacionalnu i multikulturalnu sredinu, a pozorište nosi i veliku odgovornost za očuvanje tradicije i kulture naroda i zajednica u ovom delu Srbije. Kroz ovu predstavu, ali i mnoge druge predstave koje dolaze iz ovih krajeva, možemo videti jasnu kulturološku razliku i iznenaditi se kolika je zapravo različitost prisutna. Takođe, jedna od najbitnijih razlika svakako jesu i uslovi u kojima glumci rade, ali i kao takvi – odlaze prvi put na Sterijino pozorje i osvajaju pet nagrada, među kojima je i nagrada za najbolju predstavu. O tim uslovima, za naš portal je pričao glumac ove predstave, član ansambla Regionalnog pozorišta, Dušan Živanić.
„Mi smo ove Sterijine nagrade čekali 20 godina i ostvarili smo ih krvlju, suzama i znojem, iz razloga što je Regionalno pozorište u Novom Pazaru nastalo i radi u uslovima u kojima druge umetničke delatnosti, pretpostavljam, ne bi mogle da opstanu, odnosno poklekle bi. Mi predstave pravimo sa tri reflektora, na cičoj zimi u zgradi, dešava se da bude i -10 stepeni, ali i po ogromnim vrućinama, probavajući u sali, dok se, na primer, bager nalazi na glavnoj sceni i ruši delove pozorišta. Štapom i kanapom, verujući u ovo što radimo, do srži. S tim u vezi, ove nagrade su samo potvrda jednog neverovatnog jedinstva ansambla, po kom smo, između ostalog, i prepoznatljivi. Prosto, količina sreće koju trenutno osećam ne može da se pretoči u reči.“
Četvrte večeri festivala, u malom dvorištu Bataljona u 21 čas, biće odigrana predstava „Apsurd, zeneka, mušmule, kornjače i događaji“, ispit treće godine Akademije umetnosti iz Beograda, studenti u klasi Milice Kralj i Igora Đorđevića.
