Kaligula

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
9.5

Broj ocena: 2;

Kaligula

Premijera: 05. feb 2020.
Pisac: Alber Kami, Režija: Snežana Trišić

Igraju:

Kaligula - Igor Đorđević
Cezonija - Sena Đorović
Helikon - Miloš Đorđević
Hereja - Bojan Žirović
Scipion - Nemanja Stamatović
Mereja - Petar Božović
Senekt - Dimitrije Ilić
Oktavije - Vladan Gajović
Lepid - Zoran Ćosić
Mucije - Bojan Krivokapić
Mucijeva žena - Sanja Marković

Adaptacija teksta i dramaturgija: Milan Marković Matis, Scenograf: Darko Nedeljković, Kostimograf: Marina Medenica, Kompozitor: Irena Popović Dragović, Scenski pokret: Isidora Stanišić, Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović



Reč rediteljke 

AGONIJA APSURDA

Početak 21. veka svakodnevno nam donosi saznanje i informacije da je svetski poredak u krizi i da je vrhunac naše civilizacije ustanovljen na neoliberalnom kapitalizmu zapravo zločin prema čovečanstvu. Dovedeni su u pitanje i poljuljani  mnogi postulati demokratije, socijalne pravde i ekonomije, dominantno je osećanje da svet nije u redu i da je sasvim iluzorno menjati ga, tako da je apsurd i danas fenomen koji  najtačnije definiše agoniju i krizu  pojedinca. 
Alber Kami u svojoj drami Kaligula pokreće najvažnija pitanja o položaju čoveka i smislu žiovota, o mogućnosti ponbune, društveno političkoj izgradnji i slomu društva, pojmu slobode, idolopoklonstvu, značaju  i mogućnostima visoke umetnosti i kulture u konceptima i ograničenjima savremenog sveta. Kamijev Kaligula, onako kako ga ja timačim, ipsituje lične mogućnosti i granice  društvenih konvencija tražeći  izlazak iz obesmišljenog sveta u kome su porušene i zloupotrbljene verske, moralne i političke  vertikale. On se poigrava poznatim šablonima autokratske vlasti, tiranije, sociopatskog apsolutizma, idolopoklonstva diktature i  nemilosrdno, beskompromisno i autoironično izvršava vivisekciju celog društa, ispitujući položaj pojedinca, grupe i celokupnu strukturu sistema, politike i moći.  Kaligula   ruši  etičke norme, društveno političke  obrasce i konvencije jer su trule i lažne. Idejno i stilski  ovo delo na veličanstven i složen  način prelama poetičnu destrukciju ponora duše, magiju erosa, tragizam ljubavi,  mračno farsičnu strukturu politike, idolopokloničku fascinaciju sa filozofijom apsurda.
Kami je stvorio  posebnog i autentičnog antiheroja koji je anticipacija njegove filizofije apsurda. Tumačenje Kaligule ne postoji bez Sizifa ili Mersoa. Politički prevrat u drami stvara neku vrstu lažnog zapleta u  kome se skriva  podzemni tok priče.  Kaligula svojim vladanjem  podstiče pobunu,  zaverenici pobunu odlažu čekajući pravi i siguran trenutak. U tom paradoksu prelamaju se osnovne Kamijeve teme sloboda, revolt, smisao života, samoubistvo. Vođa poput Kamijevog Kaligule danas ne postoji. On može da preuzme lica i naličja mnogih  vladara, kako bi ih koristio u  svojim  taktikama kao određene principe političke moći kojima se trenutno rukovodi i poigrava ali on sam je daleko izvan toga. U potrazi za jednom mnogo dubljom istinom, tražeći odgovor o smislu i razlog za život, sve je bliži smrti. Antijunak jedne civilizacije u nestajanju odigraće svoj poslednji ples. Vidim ovu predstavu  kao makabrički ogled o svetu koji se raspada i pojedincu koji mora da proba da se uspostavi.

Snežana Trišić