Strah od leptira

Teatar Vuk | Drama

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

10.0

Broj ocena: 2;

Premijera: 16. Sep 2019.
Pisac: Po motivima romana “Poljubac žene pauka” Manuela Puiga, Režija: Isidora Goncić

Igraju:

Dušan Kaličanin
Zoran Pajić

Tekst: Galina Maksimović

SVAKA SLOBODA IMA SVOJU CENU

Ovo je predstava o slobodi do koje se jedino može doći kroz borbu. Borbom sa spoljašnjim svetom i borbom unutar nas samih. Borbom za bolji svet. Ovo je predstava o slobodi koja je jedini smisao života i do koje se dolazi ljubavlju.

Na koji način borba za novo, drugačije društvo, za slobodu u političkom smislu i borba za drugačije seksualno opredeljenje, za slobodu ljubavi može spojiti dva bića? Dva muškarca? U zatvorenom, rigidnom sistemu koji odbacuje mogućnost svake promene, sama ideja nečeg novog, do tada nepoznatog, otvaranja novih mogućnosti izaziva strah, otpor, mržnju i nasilje.

Simblično i stvarno zatvoreni u četiri zatvorska zida, dva zatvorenika Nikola i Vjeran pokušavaju da glasnim sanjanjem, pričanjem priča i prepričavanjem filmskih zapleta pobegnu makar u mašti iz surove sive stvarnosti.

Ali, najgori je onaj zatvor koji sami sebi stvorimo.

Približavajući se (oni kao da predstavljaju dva pola iste ličnosti, s jedne strane racionalnu borbu za novo, bolje društvo i sa druge, iracionalnu – za ljubav izvan zadatih okvira), njih dvojica dostižu nivo slobode spajajući se u sopstvenoj, obostranoj ljubavi.

U tom procesu oni se suočavaju sa samima sobom i svojim pogledima na svet i doživljavaju transformacije.

Kao leptiri, svako na svoj način, doživljavaju potpunu metamorfozu. Menjajući sebe, pokušavaju da promene svet tananim zamahom svojih krila i dostignu slobodu.

Leptir predstavlja preporod i prelazak u veličanstveni novi život. Svojom krhkošću leptir, takođe predstavlja i hrabrost, koja je potrebna da se izvrše promene neophodne u procesu ličnog i duhovnog rasta.

Ova promena od ružnog i ovozemaljskog do prekrasnog i božanskog predstavlja transformaciju koja je moguća kod svakog živog bića. Sve ono skirveno što čini jedno biće, njegovu unutrašnju snagu i volju zatvoreno je u čauru, a leptir koji se rađa iz čaure je uskrsnuće i buđenje iz telesnosti.

Zato je leptir simbol slobode i besmrtnosti duše, promene i nade.

Isidora Goncić

Predstava trenutno nije na repertoaru

Trenutno nema komentara. Budite prvi!

Pošaljite komentar

Ulogujte se da pošaljete komentar

Sve prave ljubavi su tužne?

Piše: Dragana Ilić
21. Oct 2019.

Predstava „Strah od leptira" rađena je po motivima romana „Poljubac žene pauka” Manuela Puiga i biografije Vjerana Miladinovića Merlinke. Premijerno je izvedena 16. septembra na sceni Teatra Vuk po tekstu Galine Maksimović.

Na samom početku zavesa otkriva publici skromnu i bolnu scenu koja simbolizuje zatvorski život - ćeliju u kojoj se nalaze samo dva kreveta i dva muškarca, Vjeran i Nikola. Vjeran je prvi javno deklarisani transvestit na prostorima Jugoslavije, a Nikola politički zatvorenik svakodnevno izložen teškim povredama od strane nadležnih. Osuđeni jedan na drugog, zapitah se: kakav li će razgovor voditi u tako rigidnim uslovima?

Zapravo, priča prati dvojicu zatvorenika koji pokušavaju da daju odgovor na pitanje na koji način borba za bolji svet može povezati dva bića. Da li je to borba za bolje sutra, borba za ljubav, za novo društvo? Nikola (Zoran Pajić) razume kako ceo politički i društveni sistem funkcioniše te pokušava da promeni svet, dok Vjeran (Dušan Kaličanin) radije beži u filmske fantazije pokušavajući da se ne obazire na stvarnost koja ga okružuje.

Tokom predstave oni publiku vode kroz više emotivnih transformacija. Možda upravo iz razloga što posmatramo dva muška lika koja pored očekivanog razgovora pokazuju i onu drugu emotivnu stranu ličnosti, otkrivaju svoja osećanja i skidaju masku sa kojom svako od nas pokatkad izlazi u javnost. Posmatrajući iz perspektive gledalaca nije isključeno da saosećamo sa činjenicom da su oni robovi, ne samo društva i određenih jakih sila, već i lični robovi, okovani mislima koje su sami sebi stvorili, sa ograničenjima i tegobama svakodnevnice u kojoj se bude i opstaju.

Zoran Pajić, u ulozi jakog muškarca, predstavlja heteroseksualca koji nosi sav teret na svojim plećima, dok Dušan Kaličanin glumi homoseksualca koji je kako fizički tako i psihički Zoranova suprotnost, pa vreme provodi sanjareći i govoreći o filmovima kako bi privremeno pobegao od realnosti, ali to nisu poželjne destinacije za beg jer simbolizuju rat, tugu i tragediju. „"Virdžina", „Crni Bombarder", „Marble Ass" možda samo predstavljaju paralelu emotivnog stanja i teskobe aktera onog vremena i ovog u kojem se glumci nalaze, jer uprkos tome što vreme odmiče neke stvari ostaju nepromenjene.

Scena susreta izvan zatvorske ćelije, u kojoj se Vjeran i Nikola prikazuju u pravom svetlu, ogoljeni i potpuno iskreni, ostavlja upečatljiv utisak na gledaoce jer pored priče o različitosti i slobodi, postavlja pitanje da li je životna žrtva jedini način za nov početak i bolju budućnost.

Ovo je predstava koja se tumači danima, koja je važna zato što je stvoren prostor za nešto drugačije i novo na sceni; ona koja donosi i rešava dileme, koja razotkriva stvarnost i postavlja pitanje - da li je sloboda moguća u Srbiji ako si različit? Kako se izboriti za svoja osećanja i ostati čvrsto na nogama? Da li je vreme da se manje bojimo, a više razumemo?

Možda ćete otići u pozorište skeptični ili sa predrasudama, ali važno je ono što kasnije sledi; ne brinite, nije ništa toliko strašno, „preživećete“ i bićete ponosni na sebe zbog toga.
U režiji Isidore Goncić, ova predstava oslikava savremeno i potpuno drugačije delo koje izaziva, hrabri, zasmeva, ali i razdražuje na način kako to samo pozorište ume. Vredi je odgledati.