Klasici! Klasici! Klasici! Ili ih volite ili ih ne volite. Da budem preciznija - ili ih obožavate ili prezirete. Međutim, postoji pesebna vrsta klasike - ruska klasična književnost. I to u pozorištu! Kakva lepota!
Na ruskom se predstava kaže - спектакль, a verujte da je „Obična priča” Gogolj centra u režiji Kirila Serebrenikova, koja se kod nas igra u Centru za kulturu Vlada Divljan, pravi spektakl.
Roman „Obična priča” Ivana Gončarova je ljubiteljima klasike dobro poznat. Delo govori o odrastanju i razočaranju u sopstvene ideale provincijskog romantičara - Aleksandra Saše Adujeva. Iz malog mesta on se seli kod bogatog ujaka u veliki grad i tada sva težina svega novog i neistraženog pada na njegova slaba pleća. Zaslepljen veličanstvenošću svega o čemu nikada nije ni mogao da sanja, malodušnim i prostim zadovoljstvima i idejama šta bi i ko bi mogao da postane baš tu gde ga niko ne poznaje i niko ne sputava, lako kreće stanputicom. To je priča o mladom čoveku slomljenog srca i porušenih snova. To je priča svih nas suočenih sa nelagodom odrastanja.
Iako smo ovakav, ili bar sličan scenario svi proživeli, reditelj se, u želji da što više približi delo publici, odlučio da radnju stavi pod savremene okvire. Moram priznati da sam vrlo skeptična kada se radi o modernizaciji kapitalnih klasičnih dela. Ipak, na moju sreću, Serebrenikov nije razočarao i ovde nikako nije bilo mesta skepticizmu.
Od režije, glume, scenarija, scenografije, kostima, svetla, muzike, pa do najsitnijih detalja, sve je bilo dobro promišljeno i sjajno uklopljeno. No, krenimo redom.
Glumački ansambl čine: Luka Grbić, Aleksej Agranovič, Danica Maksimović, Dragana Varagić, Kristina Jovanović, Marija Poježajeva, Irina Tepluhova, Marina Đorđević, Davor Perunović, Danijela Stojanović, Ana Zavtur, Jovan Stamatović-Karić i Luka Abramović.
Brilijantan u svakoj sceni, Luka Grbić ne prestaje da oduševljava svojim raskošnim talentom. Svojom izvanrednom glumom na ruskom, Luka zasluženo ravnopravno deli scenu sa svojim ruskim kolegama. Glumačke transformacije koje on uspeva da izvede na pozornici su za duboko divljenje. Ipak, Grbić ovoga puta nije osvojio publiku samo svojim glumačkim, već i pevačkim umećem.
Ništa manje pohvala na račun Danice Maksimović, koja je još jednom dokazala da je prava glumačka diva, i to ne samo na srpskom, već i na tečnom ruskom! Dragana Varagić i svi ostali naši članovi ekipe su bili na vrhuncu zadatka. Aleksej Agranovič je Moskovljanin koji bi mogao da bude pravo otkriće i osveženje za beogradsku publiku. Zajedno sa svojim ruskim kolegama, Agranovič pokazuje svu lepotu i poetičnost ruske škole glume.
Scenografija je vrlo moderna. U centru pažnje je svetlo - veliko, malo, jarko, slabo… Režiser se na veoma zanimljiv i neobičan način dosetio rešenja čak i veoma kompleksnih scena koristeći samo svetla. Kostimografija prati sadašnje vreme, ali i oslikava karaktere i staleže likova. Muzika je takođe važna stavka u ovoj predstavi i predstavlja još jedan iskorak Serebrenikova u modernizaciju. Svaka scena je primetno rađena sa velikom ljubavlju i intencijom.
Kiril Serebrenikov je zaista nesvakidašnji umetnik koji se ne boji svojih ideja i svojih stavova. A ova predstava je pravi doživljaj koji uzme vašu dušu, pred vašim očima je izmeni i zauvek na njoj ostavi trag. Kada ostanete u tišini nakon aplauza biće vam jasno da više niste ista osoba kao ona koja je ušla u pozorišnu salu i shvatićete da se te osobe od pre uopšte i ne sećate. Onda odjednom žvot počinje da se deli na pre i posle „Obične priče”.
Foto: Instagram @drugdrugudrugdrugu
