Nemam često priliku da gledam predstave na stranom jeziku, a mišljenja sam da punoću pozorišnog doživljaja ne možemo u potpunosti osetiti ako ne razumemo jezik na kojem se predstava izvodi. Pogled uvek luta sa scene ka titlu, pa se gubiš negde između čitanja i praćenja igre. Ipak, možda i nisam sasvim u pravu, jer su me neke predstave na drugom jeziku umele razuveriti. Upravo zbog toga ponekad odem barem do Novog Sada i posetim Ujvideki szinhaz / Novosadsko pozorište.
Ovog oktobra sam to učinila povodom premijere „Tri sestre”, u režiji Botonda Nađa. Predstava je nastala po motivima Čehovljeve drame, koja ovde služi kao polazište – prostor za preispitivanje savremenog konteksta u koji bi se mogli smestiti njeni likovi. Da bi dodatno izokrenuo dramski koncept, reditelj odlučuje da predstava počne poslednjim činom, pa nas upravo njen kraj uvodi u priču, odnosno u prvi čin.
Ovakav zanimljiv pristup u pojedinim momentima gubi jasan tok, jer praćenje i razumevanje događaja postaje otežano, delom zbog brze smene scena, a delom zbog obrnutog smera razvoja radnje. Ipak, i kada se nit priče ponegde izgubi u toj mešavini brojnih izraza (jer reditelj maksimalno koristi scenski i glumački potencijal), tri glumice, Livia Banka, Judit Laslo i Tereza FIgura, koje tumače Olgu, Mašu i Irinu uspevaju da razbiju te nedostatke svojom uigranom i snažnom interpretacijom. Njihova igra je nadahnuta, likove oblikuju kroz stalne transformacije, spajajući dramske i komične izraze, smenjujući ih vešto i precizno iz scene u scenu. Njihov scenski pokret posebno je upečatljiv, možda čak dovoljan sam po sebi da prenese sveukupan utisak predstave.
Scenografija se menja velikom brzinom, pokretna je i fluidna kroz sva četiri čina. U četvrtom činu to je avion u kom se (ne) putuje ka Moskvi, ili možda ka nekom nepoznatom, nedosanjanom i nedostižnom mestu. Potom se pred publikom otvaraju prostori trpezarije i sobe, dok u prvom činu likove posmatramo u i oko bazena. Svetlosni efekti i uživo izvođenje muzičkih numera dopunjuju slojevitost rediteljske zamisli. Oni nisu samo prateći elementi, već postaju i važan deo glumačke igre, „partneri” na sceni, koji u stopu prate i pojačavaju glumački izraz.
Tematski, predstava izlazi iz okvira Čehovljeve priče o sudbini sestara i njihovoj težnji da odu u Moskvu. Taj grad više nije obećani prostor prosperiteta i lepote, već postaje simbol kritike savremenog društva, političkih i ratnih okolnosti. Kroz tu prizmu, predstava progovara i o stanju u našoj zemlji, jasno tematizujući aktuelni društveni i politički kontekst. Kraj predstave (odnosno njen početak) zaokružuje Balaševićeva pesma, svima dobro poznata u proteklih godinu dana.
Iako je polazna tačka bila odličan motiv da se razbije tradicionalni Čehovljev okvir, u toku predstave ta zamisao se delimično rasipa, pa ne ostavlja uvek potpunu i smisleno zaokruženu celinu. Previše je slojeva i rediteljskih alata kojim se pokušava istaknuti mnogo važnih tema koje nas zajednički kao čovečanstvo okupiraju, što je dodatno i prepreka, jer ne može sve da stane u jednu pozorišnu predstavu koja traje svega dva sata. Predstava se tako deli na upečatljive, snažne momente i one koji deluju manje promišljeno i nedovoljno povezano. Umesto sporog, tihog Čehova, ovde dobijamo rolerkoster buke, glasova, muzike, napetosti i energije, koja izbija iz glumaca i preplavljuje celu scenu. Da li je to dobar ili pogrešan izbor, teško je proceniti, a verovatno podosta zavisi od senzibiliteta svakog gledaoca.
Publika je oduševljeno reagovala na pojedina rediteljska rešenja, naročito u komičnim situacijama koje predstavi daju ritam i dinamiku. Monotonije nema, predstava diše u stalnom pokretu i naponu. To se svakako može smatrati jednim od njenih neočekivanih, ali dobrih izbora.
Ovakvo preispitivanje sestara pomera granice uobičajenog čitanja Čehova. Dobijamo atipičnu predstavu za domaće prostore, koju lako možemo zamisliti na Bitef festivalu, jer slobodno možemo reći da odgovara savremenom evropskom izrazu. Upravo zato, ovu predstavu vredi pogledati. Ko želi da upozna drugačijeg Čehova – sigurno će ga ovde pronaći.
