Šta je na kraju? Na kraju je jedan novi početak, i novi mi, izmenjenih shvatanja, osobina i razmišljanja koja će nam olakšati probijanje kroz nepoznato koje se u vidu staze nesagledivog kraja pruža ispred nas.
Na kraju ovogodišnjeg Angažman festa našla se predstava Omladinskog dramskog studija „BIS!” iz Beograda, pod nazivom „Šta je na kraju?”. Ovo izvođenje je kod gledalaca probudilo širok spektar emocija i izazvalo poseban utisak, što je potvrdila i Nagrada za najbolju predstavu festivala prema glasovima publike koja je uručena mladom ansamblu predvođenim režijom Pavla Jerinića.
Baveći se tematikom osetljivog, turbulentnog, ali i lepog tinejdžerskog perioda svakog pojedinca, mladi glumci su radioničarskim pristupom, vršeći retrospektivu sopstvenih iskustava, zakopanih tajni i skrivenih ožiljaka, i sami postali autori ove predstave i njenog scenarija. Takav vid učešća u nastanku komada i ponovno suočavanje sa već proživljenim scenama, predstavi je dao dodatnu težinu i značenje, a samoj glumi poseban vid prirodnosti i sirove emocije. Pokoji drhtaj u glasu i pomalo zamagljeni, suzni pogledi određenih glumaca su ogolili njihovu duboku povezanost sa izgovorenim tekstom, koji je posle mnogo vremena napokon napustio potisnute delove duše.
Muzika je veoma važan segment ove predstave, koji je istakao njenu vedrinu i mladalački polet. Korišćene su dobro poznate dečije pesme, u izmenjenom aranžmanu, koje su se preplitale sa tokom odrastanja jednog tinejdžera i nametale pitanje: „Kada i zašto ove pesme prestaju da imaju svoje dejstvo?” Prestanak povezivanja sa njihovim tekstovima koji odišu toplinom, čistototm i dečijom naivnošću, označava početak odrastanja, potpune promene svesti i suočavanja sa prvim problemima koje donosi svet izvan nežnosti maminog osmeha ili sigurnosti tatinog zagrljaja.
Čitavo tinejdžersko doba je haotično, a konceptom predstave koji obuhvata dinamičnu smenu prepoznatljivih scena iz života mnogih tinejdžera, posmatranih iz vizure svakog glumca, ono je veoma verno i realistično dočarano. Scenografija kojom dominira šarenilo boja i velika brojnost elemenata vizuelno upotpunjuje sliku o periodu života koji karakteriše veliki naboj emocija, događaja, promena i različitih verzija sebe koje moramo prevazići na putu transformacije u „velike” ljude.
Predstava „Šta je na kraju?” je univerzalnog karaktera, sa čijim sadržajem se lako povezuje i saoseća jer je sastavni činilac svakog od nas. Za tinejdžere će predstavljati olakšanje, prijateljsku ispruženu ruku i nadu u to da će poglavlje života koje ponekad deluje zastrašujuće, zapravo prerasti u sjajnu priču i uspomenu. Starijoj publici će omogućiti nostalgičan povratak lepih i pomalo bolnih sećanja, bolje razumevanje mladih, ali i sebe, svojih pokretača, strahova i odluka.
Mlada glumačka ekipa, puna energije, umetničkog zanosa i želje da se glas deteta čuje i uvaži, uspela je da na duhovit, dirljiv, nimalo patetičan način ilustruje život, nedoumice i unutrašnja previranja jednog tinejdžera, otvarajući brojna značajna i duboka pitanja:
Šta je sloboda i ko nam je oduzima; šta i koga treba da volimo, i šta ako ne vole nas; da li prvi poljubac mora biti magičan i zašto balet nije za dečake; kada sam prestala da nosim žuto i kada je tata prestao da bude moj heroj? Zašto smo ćutali dok je nad drugima vršena nepravda?
A opet, na kraju, „sve je lepo ako nam se tako čini”. I sladoled u toplo predvečerje; zvuk tišine na letnjoj kiši i spoznaja da je lepota u malim stvarima i u slučajnim prolaznicima; odlazak na žurku ili prva ljubav bez obzira na to kakav će joj biti kraj.
Foto: Facebook stranica Studio BIS
