Da li će svinje obesmisliti svaku revoluciju?


Nešto više od godinu dana od svog otvaranja koje je obeleženo predstavom "Triptih o radnicima", Gradsko pozorište Čačak izašlo je 29. novembra sa novom premijerom. U pitanju je predstava "Životinjska farma", rađena prema istoimenom kultnom distopijskom romanu Džordža Orvela, u režiji Patrika Lazića. 

Orvel je jedan od onih pisaca, poput na primer Nušića kod nas, uz koje neizbežno ide rečenica (floskula?): On je (nažalost) uvek aktuelan. U tom kontekstu, postavka njegovog dela na scenu tematski ne može nikako da bude promašaj i sa sobom nosi naročitu smelost, a pogotovo u vremenima koja neodoljivo podsećaju na 1984. Iz tog razloga, već na osnovu odabranog naslova, čačansko pozorište zaslužilo je veliki plus. 

Mada se poprilično drži romana u kome Orvel daje kritiku Oktobarske revolucije i komunizma u Rusiji, reditelj je dao univerzalni prikaz priče o ideologijama, revolucijama i propadanju istih. Jedan detalj,  novina koja predstavlja ključnu razliku između romana i predstave, a dovoljna je da obezbedi pomenutu sveobuhvatnost, jeste kraj: Orvel završava slikom u kojoj se više ne razaznaje ko su svinje, a ko ljudi, dok predstava zatvara ciklus i vraća se na početak, ponovnim pozivom u revoluciju. Pesimistična ili realistična, ovakva poslednja scena veliki je znak pitanja: 

Da li ideologija (bilo koja) može da postoji i bude održiva? Da li politika menja ljude ili samo najgori biraju njom da se bave? Da li je svaka revolucija osuđena na propast?

Svinje na vlasti će uvek biti svinje, i uvek će imati svoje utrenirane pse, a konji i ovce koji ih prate uvek će biti konji i ovce. Da li će svinje obesmisliti svaku revoluciju? Ili su možda ipak krivi ostali koji im to dopuštaju? Da ne dođe do zabune, i dalje govorimo o likovima iz predstave, mada može biti zbunjujuće i tokom gledanja jer sa očiglednom namerom glumci nisu kostimirani u životinje, već je samo pojedinim detaljima ukazano na njihovu "prirodu". Ipak, tako u ljudskom obličju oni su smešteni u obor sa senom, piju iz pojila, valjaju se u prašini…ljudi su (kao) stoka? 

Scena mitinga na kome životinje vođi-svinji kliču napamet naručene parole jedna je od retkih koje su, sudeći bar po smejuljivim reakcijama publike, u značajnijoj meri aludirale na  sada i ovde, a nakon izvođenja mogle su se čuti rasprave na temu da li je tekst aktuelan ili nije. Reditelj Patrik Lazić povodom ovoga rekao je kako je predstava rađena sa punom svešću trenutka u kome je nastala i da se nigde nije trudio da bude van konteksta vremena u kome se igra, ipak za željom da održi univerzalnost:

"Naravno da smo delove prilagođavali sadašnjem tenutku, ali mi je bilo važno da očuvamo ovo delo koje je ipak preživelo razne sisteme: pisano je kao kritika Staljinizma, međutim  preživelo je i Staljinizma i komunizam i sve, a mi nekako i dalje živimo sa tim tekstom. Zato mi je bilo važno da sačuvamo univerzalnost teksta, što je zaslužio, a opet sa punom svešću trenutka u kom živimo i načina na koji bismo mogli da aktualizujemo neke stvari. Hteo sam da napravimo zlatnu sredinu, da to ne bude prvoloptaški prst u oko, a opet da bude vrlo prepoznatljivo. Želeo sam da napravim jednu metaforu Srbije u poslednjih trideset godina, ali da opet priča ostane univerzalna."

I Srbija i svet bi bili bolje mesto da nije svinja, al'  sudeći po činjenicama koje nam je istorija dala, one su kao bubašvabe posle nuklearne katastrofe, uvek preživljavaju i uvek će ih biti. Rešenje mora da je u konjima, kokoškama i magarcima, no pitanje je, i to za filozofe i sociologe, hoće li se oni ikada opametiti. Prvi korak ka promeni je spoznaja i na  putu ka njoj mogu da budu kao važna stanica predstave poput "Životinjske farme". 

Foto: Gradsko pozorište Čačak 


 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste