Dve generacije herojstva i grešaka na istim ulicama

Pozorišna predstava „Betmen Robin Beograd” nastala po romanima Jelene Bogavac „Betmen nad zvezdarom” i „Robin sa krsta”, premijerno je izvedena na sceni Reflektor teatra, koji je ovom predstavom obeležio ulazak u desetu godinu postojanja. Ovo je kompleksna porodična saga u kojoj se prošlost i sadašnjost stapaju u istom momentu, u istom gradu koji je obeležen ratovima, nepravdama, nacionalnom i ideološkom mržnjom.

Priča prati grupu mladih muškaraca koji su, odrastajući na beogradskom asfaltu, postali svedoci uzdizanja svih onih koji to ne zaslužuju. Kada jedan od njih doživi porodični gubitak, mladići odlučuju da uzmu kokain i zaborave na sve što ih okružuje. Od tog momenta u jednoj priči stapaju se dva vremena – devedesete godine i sadašnjica. Njihove priče i priče njihovih roditelja postaju jedno. Nijedan od likova u predstavi nema fiksnu ulogu, one se stalno menjaju, međusobno prenose i dopunjuju, što je samo potvrda o pravljenju istih grešaka dece i roditelja, samo u dva različita vremena, oba razorena.

Ovi mladići su sanjari, koji su svoje snove gradili sa željom da polete, nestanu iz grada i postanu heroji svog života. Ali taj san o poletanju je zaustavljen udarcem o tlo ulica na kojima su odrastali, koje sada izgledaju kao lavirint iz koga nema izlaza.

Scenografija je vrlo diskretno postavljena, sa platnima u obliku trouglova na kojima su se smenjivali autentični snimci i fotografije, koji su savršeno oslikavali duh jednog vremena. Kostimi i rekviziti nalazili su se sa obe strane scene, pa su se glumci prema potrebi odevali i unosili rekvizite na scenu. Sve ženske uloge donose muškarci i to bez ikakvog truda prefinjeno ulaze u svaki lik pojedinačno. Interesantna je upotreba dečjih igračaka u rukama odraslih u nekom od prelomnih trenutaka (plastični pištolj koji ispaljuje balone od sapunice u sceni ubistva ili vožnja bicikle za bebe), što ukazuje na infantilnost njihovih postupaka, koji su poput dece, nesvesni dalekosežnih posledica svojih postupaka. Takođe, posebno je upečatljiva masivna plava fotelja, koja se tokom čitave predstave nalazila na sceni, čija je upotreba bila raznolika, poput predmeta koji se generacijski čuva i prenosi i postoji u našem prostoru kao podsetnik na prošlost.

Ovo je potresna, na trenutke duhovita i ironična predstava, sa upečatljivim momentima i živim dijalozima. Svaka od priča, nezavisno od vremena u kom se odvija, nosi vlastitu lepotu i tragičnost, dokazujući onu pravednost pozorišne umetnosti, koja daje prostora antijunacima našeg doba.  

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste