Drugog dana ovogodišnjih Susreta profesionalnih lutkarskih pozorišta Srbije odigrane su dve predstave: „Vetar” Pozorišta za decu iz Kragujevca i „Princeza na zrnu graška” Pozorišta lutaka iz Niša. Najmlađi novosadski pozorišni gledaoci, koji su po pravilu poklonici i ljubitelji lutkarske umetnosti, mogli su da uživaju u vrhunskim izvedbama ovog, kako se navodi, „esnafskog festivala”, koji na najbolji način neguje tradiciju lutkarstva.
Svima poznata bajka književnika Hansa Kristijana Andersena, „Princeza na zrnu graška”, pretočena je u istoimeno scensko lutkarsko delo. Ipak, priča je donekle promenjena: reditelj i dramaturg predstave, Davor Dragojević, prilagodio je bajku mališanima i lutkama. U dramsku radnju je uvedena uloga gladnog miša Haralampija, kome jedno zrno graška priča klasičnu Andersenovu priču. Ukoliko se mišiću priča graškovog zrna dopadne, obećao je, neće pojesti grašak za doručak – kao da je „Hiljadu i jedna noć” zalutala u „Princezu na zrnu graška”, a miš možda svratio iz neke sasvim treće bajke. Tako otpočinje priča o dečaku, princu, koji odrasta uz dvorsku ludu, razvija se u mladića, budućeg kralja, spremnog da sebi pronađe princezu koju će zavoleti i zamoliti je da mu postane žena. On čezne za devojkom sa kojom će moći slobodno da razgovara, ali sa kojom može i da ćuti; traži onu sa kojom će se potpuno razumeti, bez obzira da li je plave krvi ili ne. Kraljica majka, ipak zapoveda da devojka mora biti plemenitog roda – isključivo prava princeza. I dok majka insistira na svome, princ svakoj devojci koju susretne postavlja jedno te isto pitanje: Da li sanja budna? Željeni odgovor dobija tek kad odbegla mačka dovede Itanu, kćerku seoskog krojača, na kapiju kraljevskog dvorca. Ona je za princa jedina prava jer se rukovodi načelom: „Ako želimo da naši snovi postanu stvarnost, moramo da se probudimo.” I tako, svako će dobiti ono za čim je tragao ili što je zaslužio, princ – Itanu, miš Haralampije – Itaninu mačku, a u toj igri mačke i miša, graškovo zrno će biti spaseno, jer će Haralampije brinuti da sam ne postane ručak. Nikad aktivnije zrno graška niste videli: ono govori bez prestanka. Poput Šeherezade, pričama omađijava Haralampija i tako sebe održava u životu.
Prelepe lutke napravljene su na različite načine, pune jarkih boja i maštovitih detalja. Tu su dvorjani i cirkuzanti, biljke i životinje, čak i stvari poprimaju svojstva lutaka. Reditelj i autor lutaka kao da su nastojali da raznovrsnošću omoguće deci različitih uzrasta da odaberu svoju omiljenu. Brojni i raznorodni dvorski i cirkuski kostimi, zajedno sa lutkama i šarenom i jarkom scenografijom, delo su Zorane Milošaković Tasić. Alek Rodić je komponovao istu takvu, uzbudljivu i žanrovski raznoliku, muziku. Jedini lik koji se u predstavi ne izražava kroz lutku je dvorska luda – najbolji prinčev prijatelj.
Lutke su u komadu razigrali: Biljana Radenković, Davorin Dinić, Mirjana Đorđević i Nataša Ristić.
Trećeg dana festivala, publiku dočekuje Dečje pozorište Subotica sa predstavama: „Pipi duga čarapa” i „Teatru s ljubavlju”. Takođe, na Maloj sceni Pozorišta mladih biće održana promocija časopisa za lutkarsku umetnost „Niti”.
Foto: Pozorište lutaka Niš
.jpg&w=384&q=90)
