Treće veče internacionalnog pozorišnog festivala Synergy obeležila je izvedba predstave „Čista formalnost” nemačkog kolektiva „Malbu”, a u režiji Mudara Alhadžija.
Sinoć, Novi Sad je prekoračio nekoliko meridijana i na nešto više od sat vremena otputovao u samo središte Bliskog istoka gde mu je dobrodošlicu poželela jedna neobična, „čisto formalna” glumačka družina. Predstava osmišljena tako da pažnju publike, od prvog do poslednjeg momenta, zadrži u kontekstu spontanosti pri kakvoj se „stroge” etape dramske radnje razlučuju u sferu jednostavne, neplanirane improvizacije. Shodno tome, već nakon uvodnih replika gledalištvo shvata da se pred njim uklapaju delići dokumentarnog kolaža sastavljenog tako da oslika kulturu jedne nacije, već decenijama neobuzdano tlo jednog kontinenta i svu lepotu neretko prožetu poteškoćama kakve u sebi krije glumački poziv. Scene koje od jednoličnog stapanja u jedinstven vremensko prostorni kontinuum, prekidaju se pitanjima koja prožimaju platno smešteno na centralnom delu scene, a koja problematizuju neka od najznačajnijih drištvenih pitanja formulisanih tako da se putem njih otkriju sve svetle i tamne nijanse mnoštva života koji se pretapaju u jedan-glumčev. Ipak, ukoliko bismo zanemarili njihov „formalni karakter” i zagrebali duboko pod njihovu površinu, jasno bismo mogli videti da je raskrinkavanje glumačke profesije tek povod za posredno sučeljavanje sa ratom rasklimanim zemljinim pločama koje mnoge minule godine nisu umele da umire. Pretežno statični elementi predstave dinamizuju se ekscentrično osmišljenom scenskom postavkom koja publiku ubeđuje da su dokumentarni okviri predstave opipljivi, i da je i ona tek puki ppsmatrač beleženja filmskih scena koje se iz realnosti prelivaju na bioskopsko platno. Tako, zaodenuta porubima istorijskih prevrata od čijih su čvorova umnogome zavisile sudbine umetnosti i kulture, naizgled jednostavna priča o tokovima po kojima teče uobičajena sadašnjica dvoje glumaca, ne može se sagledati iščašena iz uglova zbivanja u kojima su odbmicale prošlosti junaka. Tako shvaćena, priča o jednoj običnoj večeri dva glumačka života, otkriva temelje na kojima je postavljena: parčad bliskoistočnih zemalja razoreni u prethodnim ratovima koji su tek preci onih u kakvima i danas žive milioni porodica. Linija po kojoj protiče vremensko-prostorna dramska nit, doprinosi utisku spontanosti i ležernosti, ispod koje je sakrivena neispričana istina o samouništenju kom se, zanemarivši sva ona nemerljiva bogatstva svoje materijalne i duhovne kulture, povinovao komadić zemaljske kugle nazvan bliskim istokom.
Zaogrnut dahom istoka, Novi Sad je trećeg festivalskog dana svedočio svim njegovim višedecenijskim nedaćama, a vrativši se pod svoj meridijan, njegove misli još dugo boravile su na vrelom sirijskom pesku, prekrivenom nadom u dane koji odagnavaju teskobu prošlosti i obećavaju bezbrižan gutljaj zaslužene budućnosti.
Festival Synergy ulazi u novo veče svog četvrtog izdanja, u kom će nam se sa početkom u 20h, predstavom „Ajnštajnova izdaja”, predstaviti Državno jevrejsko pozorošte iz Bukurešta.
