Da li ste se ikada zapitali kako je to biti naučnik u vreme Drugog svetskog rata? Ili pak fizičar, koji je sebe smatrao pacifistom? Četvrto veče Synergy festivala u Novom Sadu, dalo nam je odgovor na ova pitanja, kroz predstavu „Ajnštajnova izdaja”, po tekstu Erika Emanuela Šmita, u režiji Tudora Tepeneaga, produkcije Državnog jevrejskog teatra iz Rumunije.
Na obali jezera u Nju Džerziju, Albert Anjštajn, nemački naučnik jevrejskog porekla, susreće se sa beskućnikom koji je izgubio sina u ratu. Razgovor njih dvojice teče od usputnog do istinskog prijateljstva. Ajnštajn, kog tumači Mircea Dragoman, iznosi svoje teorije, strahove i razmišljanja svom novom prijatelju, kog tumači Veaceslav Grosu. Njih dvojica zajedno diskutuju o politici, pacifizmu i kako je to biti nemac jevrejskog porekla. Za to vreme, Drugi svetski rat je u toku.
Predstava nas podstiče da razmislimo da li istinski pacifizam zaista postoji? Koliko možemo odvojiti politiku od ostalih sfera života i da li je to uopšte moguće? Takođe jedan od bitnih motiva u predstavi je i samo Ajnštajnovo poreklo. Kako je moguće biti istovremeno Nemac i Jevrej? Koliko mu to odmaže ili doprinosi? Kao naučnik, pod konstantnom je primotrom FBI agenta, kog tumači Georg Remes. Izgleda da, uprkos Ajnštajnovoj želji za slobodom i oslobađanjem od okova sudbine, njegova voljena Amerika ga ne smatra pouzdanim.
Rat nikako nije dobar trenutak za stvaranje, bilo čega. Biti naučnik u vreme rata, predstavlja posebnu vrstu rizika, jer kako ostati dosledan sebi i svojim uverenjima, kada se od vas zahteva da stanete na nečiju stranu? Predstava prikazuje sve dileme i kompletnu sliku i paradoks sveta u doba Drugog svetskog rata. Glumi gore pomenutih glumaca, doprinela je i violinistkinja Rodica Gancea, izvođenjem kompozicija u toku predstave. Ipak, Ajnštajn je voleo violinu.
Ukoliko se potrudimo da se postavimo u Ajnštajnovu poziciju, radi boljeg razumevanja njegove situacije, možemo shvatiti da ni sami ne bismo znali šta je ispravno učiniti u njegovoj situaciji. Moralne dileme nisu lake za razrešiti. To su trenuci u kojima biramo kakva osoba želimo da budemo i da li naš izbor nekome šteti i ako da, koliko. Biti naučnik, umetnik ili jednostavno čovek nije lako i to nikada neće ni biti. Možemo ovoj kombinaciji dodati i ratove, kognitivne nesklade ili bilo koji drugi začin koji ovu mešavinu još više komplikuje. Kako god da okrenemo, biti svoj i slobodan, je nešto što će uvek i zauvek biti veliki luksuz.
Pete večeri Synergy festivala u Novom Sadu, publika će imati priliku da gleda predstavu „Povratak Dantona”, u režiji Omara Eleriana, u Novosadskom pozorištu Ujvideki Szinhaz sa početkom u 20h.
