Autor: Aleksandra Živanović
Na pozorišnim daskama Narodnog pozorišta u Nišu izvedena je premijera „Barbelo, o psima i deci”, po inspirativnom tekstu Biljane Srbljanović, dok je režiju potpisao Stevan Bodroža. U pitanju je koprodukcija Narodnog pozorišta iz Pirota i niškog Narodnog pozorišta. Izvedena je u Nišu 25. novembra, dok je premijera u pirotskom pozorištu bila nedelju dana ranije.
Ovaj komad je dramska balada o usamljenosti, tugi, propaloj ljubavi, neshvaćenosti, neposvećenosti i međuljudskim odnosima koji su zakržljali, ostali nedovršeni i „osakaćeni” zbog ponosa i drugih životnih okolnosti.
Na početku predstave, na pozornici vidimo veliku banderu sa kablovima i žicama, koja predstavlja simbol vešanja.
Sam početak predstave dirnuo je publiku: otac pokušava da objasni detetu gde je njegova majka, koja se ubila i više je nema. Zapravo, on ima novu ženu, nije udovac, ali njegov sin više nema majku. Ona je rešavala brojna dečakova radoznala pitanja, ali je iza svog odlaska ostavila prazninu koju ni dečak, ni otac nisu mogli da reše odgovorom. Zoran zna dosta toga za jedno osmogodišnje dete, koje utehu nalazi u hrani i prejedanju, tu nalazi mir, ali i nemir. Fali mu roditeljska pažnja, ljubav, zapušten je i vrlo nervozan. Njegovu pažnju je pokušala da dobije maćeha Milena, iako se bojala da bi se ona mogla naći umesto sledećeg dečakovog obroka. Milena je očajna što je muž izbegava i ne poklanja joj dovoljno pažnje. Pokušava na sve načine da mu privuče pažnju: u jednom trenutku čak i saopštenjem da je trudna. Kasnije će se, međutim, ispostaviti da ne može da mu podari dete. U nekim situacijama je isuviše naivna, ali i usamljena, što je navodi da se otvori prvoj osobi koja bi joj posvetila malo pažnje, ne shvatajući da će u tom odnosu biti iskorišćena.
Ovaj komad je veoma težak: svojom realnošću izaziva pomešane emocije kod gledalaca. Publika je odmah na početku ostvarila dobar kontakt sa glumcem Markom Pavlovskim, njegove reči na pozornici su oživljavale čitavu radnju predstave. Osim što je glavni narator, on izigrava i kuče koje je prisutno u svim trenucima koji su i za njega traumatični. Proživljava svaku životnu sudbinu ostalih likova. U ulozi oca Marka nalazi se glumac Milan Nakov. On nema vremena za svoju porodicu, kao ni za svoje dete, koje ima pregršt pitanja. Lik oca, isuviše opsesivan i egocentričan, samom sebi bitan, ne preuzima roditeljsku odgovornost, te beži od realnosti. Najmlađi lik radoznalog dečaka, Zoran, zvani Zoza, jeste malo debelo dete, koje je veoma pametno za svoje godine i već zna šta je koma i nasledno oboljenje.
„Barbelo” nikog nije ostavio ravnodušnim. Svako od nas se ponekad oseća usamljeno i bespomoćno, kao da izlaza nema, a to retko priznajemo sebi. Ljudi su zaboravili da se suoče jedni sa drugima i kažu prave razloge odlaska, ljutnje, besa koji se nagomilava i samo otežava dalji put. Sebični su i uvek im treba još nečega, gledaju samo svoje lične ciljeve i na taj način degradiraju svoju porodicu, gube sebe i postaju nesrećni, usamljeni i oholi. Kada vidimo da nekog možemo da izgubimo, na sve načine pokušavamo da mu stavimo okove ili da ga vežemo za sebe i ne damo mu da diše, dok ne bude kasno. Time ga ugušimo.
Predstava sama po sebi ima niz poučnih poruka koje nestrpljivo čekaju da ih budući gledaoci prepoznaju. Jedna od njih je i ta da nismo zarobljenici svojih života, već smo samo izgubili kompas, a vreme nam ističe dok tragamo za smislom koji izmiče pred nama. Jer, kao što jedna poruka ove predstave kaže: „Jedna klupa, jedna kuća i groblje, šta nam više za život treba?”.
Foto: Andrej Jovanović
