Tokom četvrte festivalske večeri Teatra na raskršću, sinoć je na sceni Narodnog pozorišta u Nišu izvedena predstava „Subota, nedelja i ponedeljak” reditelja Paola Mađelija, u izvedbi Gradskog satiričkog kazališta „Kerempuh” iz Hrvatske. Prvo izvođenje ove predstave je bilo davne 1959. godine u Napulju.
Ova komedija istražuje dinamiku i konflikte u svakodnevnom životu, sa fokusom na italijanske vrednosti i običaje. Vešto kombinuje humor i satiru, istovremeno se baveći univerzalnim temama poput ljubavi, pripadnosti i generacijskih razlika, čime uspeva da dotakne publiku na dubljem emocionalnom nivou.
Posebna pažnja usmerena je na porodice koje okupljaju više generacija – roditelje, bake, decu i unuke – gde generacijski jaz često postaje izvor nesuglasica, jer svaka generacija veruje da poseduje najveću mudrost i da njihov pristup nudi najbolje rešenje.
Predstava počinje slikom dve žene koje stoje za stolom, seckajući luk, dok jedna od njih ne plače zbog luka, već zbog životnih teškoća. Sto za kojim seckaju se okreće, metaforično prikazujući rutinu svakodnevice žene koja kuva za porodicu, dok joj se život vrti u krug. Ipak, njen trud i doprinos ostaju neprimetni, gotovo nevidljivi za one oko nje. Uloga majke nije laka; ona je često primorana da zadovolji potrebe svakog člana porodice, ali i da se uskladi sa društvenim normama. Postavlja se pitanje može li žena da ostvari bilo koji cilj koji sama odredi, ili je prisiljena da u svojim odlukama uzme u obzir i mišljenje svog muža.
Muške figure u predstavi prikazane su kao autoritarne, postavljajući se kao stubovi porodice kojima se žene moraju povinovati. Međutim, dolazi do preokreta kada se žene, zasićene nametnutim ulogama i pritiscima, odluče na otpor. Suočene s ograničenjima i dominacijom, one dižu ruke od svega, izražavajući svoje nezadovoljstvo i potrebu za promenom, što dodatno osvetljava kompleksnost porodičnih i društvenih odnosa.
Predstava istražuje dubine ljudske duše, koje su izuzetno kompleksne i često nevidljive spolja. Kroz različite emocije – nerazumevanje, bes, ljubomoru, ljubav, čežnju, izgubljenost i egocentričnost – oslikava unutrašnje borbe koje ne samo da zbunjuju pojedinca i ne daju mu mira, već utiču i na dinamiku njegove porodice.
Nedeljni ručak u domu porodice Priore retko je bez napetosti i sukoba. Na kraju vikenda, tenzije često dostižu vrhunac, ali ne odnose se samo na to da li je jelo dovoljno posoljeno – pravi problemi su mnogo složeniji i dublji. Postavlja se pitanje da li smo dovoljno hrabri da se suočimo s istinom i preispitamo stvarnost oko nas, ili ćemo radije potiskivati laži i skrivati ih ispod tepiha.
Da li su glavni likovi uspeli da pronađu hrabrost da izgovore ono što ih zaista tišti, najbolje je osetila i proživela publika u Nišu. Njihov dugotrajan aplauz bio je dokaz dubokog poštovanja prema izvanrednim glumačkim ostvarenjima, koja su na scenu donela slojevite i emotivno snažne uloge, uzburkavši emocije i ostavivši publiku pod snažnim utiskom.
Foto: Kazalište Kerempuh
